U Beču predstavljen paket mera

VANREDNI SASTANAK U VLADI AUSTRIJE: Rast nezaposlenosti mora što pre da se zaustavi!

Foto: Reuters
U narednih pet godina izgradiće se 20.000 stanova, što će dati zamah investicijama vrednim ukupno 5,75 milijardi evra. Tu treba da se stvori 20.000 novih radnih mesta

BEČ - Austrijska vlada održala je vanredni sastanak posvećen tržištu rada u Austriji. Reč je o kriznom okupljanju, posle koga su savezni kancelar Вerner Fajman (Werner Faymann, SPÖ) i vicekancelar i minsitar privrede Rajnhold Miterlener (Reinhold Mitterlehner, ÖVP) rekli novinarima kako će se boriti protiv rastuće nezaposlenosti u državi.

Nezaposlenost u Austriji neprekidno raste već pune četiri godine, od leta 2011. Ova će, od 1946. biti rekordna po nezaposlenosti. Početkom ovog oktobra u Austriji je registrovano 391.417 lica bez posla.

Stopa nezaposlenosti se popela na 9,9 odsto. Prema prognozama poznatog bečkog ekonomskog instituta WIFO, nezaposlenost u državi će nastaviti da raste sve do 2018. godine.

Austrijska vlada najavljuje pospešenu stanogradnju, koja će u narednih pet godina podići 20.000 novih stanova i dati zamah investicijama vrednim ukupno 5,75 milijardi evra. Tu treba da se stvori 20.000 novih radnih mesta.

Drugi veliki impuls za rast privrede i zapošljavanje je poresko rasterećenje plata zaposlenih u Austriji. Preduzećima će se takođe smanjiti dadžbine, za oko milijardu evra, a to bi trebalo da ih podstakne na investicije i otvaranje 14.000 radnih mesta.

Investiranje u energetiku treba da zaposli još 2.500 ljudi. Najavljena je i serija drugih mera, koje takođe treba da povećaju ponudu radnih mesta i olakšaju zapošljavanje.

Austrija nije više najbolja

Prema statističkoj metodologiji EU, koja se u merenju nezaposlenosti razlikuje od nacionalne austrijske, Austrija je u septembru over godine imala nezaposlenost od 5,7 procenata.

Iako je ona skoro upola manja od ukupnog proseka EU (10,8 odsto), Austrija nije više članica EU sa najmanjim procentom nezaposlenih.

Manje nezaposlenih od Austrije imaju Nemačka (4,5 odsto), Češka (4,8 odsto), Malta (5,1 odsto) i Velika Britanija (5,3 odsto), dok je Estonija, kao i i Austrija, imala 5,7 odsto.