Mada sam nedeljama bio opsednut idejom o razvodu, sporazum o podeli imovine dao sam joj s dubokim osećajem krivice. Nije htela ništa, samo je tražila mesec dana odlaganja zbog našeg sina, uz jedan uslov...
Već ste sigurno navikli na ispovesti razvedenih žena i njihove priče o paklu kroz koji su prošle, ali ovakvu priču jednog muškarca koji je varao svoju ženu, sigurno niste čuli. Mada je objavljena na internetu, rešili smo da je prenesemo na našim stranicama. A ako se pitate zašto baš ovde, odgovor je: zato što ima veze sa zdravljem, kako psihičkim tako i fizičkim. Pročitajte i razmislite.
Imam nešto da ti kažem...
Čovek po imenu Kimis Floral na svom blogu napisao je priču o svojoj ženi, ljubavnici, razvodu i neočekivanom obrtu koji će vas možda i rasplakati:
Kada sam te noći došao kući i moja supruga servirala večeru, uhvatio sam je za ruku i rekao: imam nešto da ti kažem. Ona je sela i jela u tišini. Opet sam video bol u njenim očima. Odjednom nisam znao kako da otvorim usta, ali morao sam da joj kažem da razmišljam o razvodu. Mirno sam potegao tu temu. Nije izgledalo kao da joj smetaju moje reči; umesto da viče, tiho je upitala: zašto?
Od izliva besa do jecaja
Pravio sam se da ne čujem njeno pitanje, a to ju je veoma naljutilo. Počela je da baca tanjire po kući i da viče: ti nisi čovek! Te noći više nismo razgovarali. Ona je plakala. Znao sam da je htela da sazna šta se desilo s našim brakom, ali teško da sam ja mogao da joj dam odgovor koji bi je zadovoljio; izgubila je moje srce, dao sam ga Džejn. Nju nisam više voleo, samo sam je sažaljevao.
S dubokim osećajem krivice sastavio sam sporazum o razvodu, u kom je pisalo da će ona dobiti kuću, automobil i 30 odsto udela u mojoj kompaniji. Ona je pogledala papir, a onda ga pocepala na komade. Žena koja je provela sa mnom deset godina života, sada je za mene bila stranac. Bilo mi je žao zbog njenog izgubljenog vremena, života i energije, ali nisam mogao da vratim sve što sam rekao jer sam zaista beskrajno voleo Džejn. Konačno je glasno zajecala, a to sam i očekivao da vidim. Za mene je njen vapaj zapravo bio neka vrsta oslobađanja. Bio sam opsednut idejom razvoda već nekoliko nedelja, a sada je bila još čvršća i jasnija.
Sutradan sam došao kući veoma kasno i zatekao je za stolom kako nešto piše. Nisam večerao, otišao sam pravo na spavanje i vrlo brzo zaspao jer sam imao buran dan sa Džejn. Kada sam se probudio, ona je još uvek pisala. Nije me bilo briga, pa sam se okrenuo i nastavio da spavam.
Neobičan zahtev
Ujutru mi je predstavila svoje uslove za razvod: nije htela ništa od mene, samo je tražila da s razvodom sačekam mesec dana i da za to vreme vodimo iole normalan život. Njeni razlozi su bili jednostavni: bio je kraj školske godine i naš sin je imao testove tih dana, pa ona nije želela da ga ometamo razvodom.
To mi je bilo prihvatljivo, ali ona je imala zahtev više: zamolila me je da se setim kako sam je nosio u našu spavaću sobu nakon venčanja i zatražila da je svaki dan tih mesec dana ujutru nosim od spavaće sobe do ulaznih vrata. Mislio sam da je poludela, ali sam prihvatio i taj neobičan zahtev zarad mira u kući.
Ispričao sam Džejn šta mi je žena tražila, a ona se nasmejala i rekla kako je to apsurdno. Bez obzira na trikove koje smišlja, moraće da se suoči sa razvodom, kazala je Džejn.
Izgubljena bliskost
Moja supruga i ja neko vreme nismo imali telesnih kontakata. Dakle, kada sam je izneo iz sobe prvog dana, oboje smo bili vrlo nespretni. Naš sin je tapšao i vikao: tata nosi mamu u naručju! Njegove reči su me zabolele. Iz spavaće sobe, kroz dnevnu sobu, a zatim do vrata, hodao sam više od 10 metara s njom u naručju. Ona je samo zatvorila oči i rekla da našem sinu ne pominjem razvod. Klimnuo sam glavom i osećao se pomalo uznemireno. Ostavio sam je ispred vrata, ona je otišla na autobus, a ja kolima na posao.
Sutradan, oboje smo bili opušteniji. Ona mi se naslonila na grudi i ja sam mogao da osetim miris njene bluze. Shvatio sam da duže vreme nisam zagledao svoju ženu. Nije bila više mlada, imala je fine bore na licu, a kosa joj je posedela. Naš brak je uzeo svoj danak. Na trenutak sam se zapitao šta sam joj to uradio
Četvrtog dana, kada sam je podigao, osetio sam kao da se vraća izgubljena bliskost. Ovo je žena koja mi je dala svojih deset godina! Već kod petog ili šestog dana shvatio sam da ta bliskost sve više raste. Ništa nisam govorio Džejn. Postalo mi je sve lakše da nosim svoju ženu kako je mesec prolazio. Možda sam ojačao od tog svakodnevnog treninga...
Dok nas smrt ne rastavi
Njena težina me je činila tužnim. Poslednjeg dana kada sam je nosio jedva sam pravio korake. Naš sin je otišao u školu, ja sam je držao čvrsto i rekao kako nisam primetio da je bliskost nestala iz našeg života. Otišao sam u kancelariju, zatim užurbano izašao jer sam se plašio da će svako odlaganje učiniti da se predomislim. Popeo sam se uz stepenice, Džejn je otvorila vrata i ja sam joj rekao: Žao mi je, Džejn, neću da se razvedem!
Pogledala me je zapanjeno, a onda mi dotakla čelo: Jel imaš groznicu? Sklonio sam joj ruku i ponovio da ne želim da se razvedem. Moj brak je bio dosadan, verovatno zato što nisam cenio sitnice u našem životu, a ne zato što ne volimo jedno drugo. Sada shvatam, otkad sam je uneo u svoj dom na dan venčanja, trebalo je da je čuvam dok nas smrt ne rastavi. Činilo se kao da se Džejn iznenada probudila, snažno me je ošamarila, a zatim zalupila vratima i zaplakala. Sišao sam i odvezao se. U cvećari sam naručio buket cveća za svoju ženu, a prodavačica me je pitala šta želim da piše na kartici. Nasmejao sam se i napisao: Provešću s tobom svako jutro dok nas smrt ne rastavi.
Ponekad je kasno
To veče sam stigao kući sa cvećem u rukama, osmehom na licu, preskačući stepenice – samo da bih zatekao svoju ženu u krevetu – mrtvu. Moja supruga se borila s rakom mesecima, a ja sam bio toliko zauzet sa Džejn da to nisam ni primetio. Znala je da će uskoro umreti i htela je da me spase loše reakcije našeg sina u slučaju razvoda. Barem u očima našeg deteta, ja sam ostao voljeni suprug.
Sitnice u vašoj vezi jesu ono što je bitno. To nije ni vila ni automobil niti imovina, novac u banci. To sve stvara okruženje koje vam prividno pruža sreću, ali ne može da stvori sreću u vama samima.
Dakle, važno je da nađete vremena da budete prijatelj svom supružniku i da činite male radosti jedno drugome da biste izgradili i negovali bliskost i imali stvarno srećan brak.
Ako ovaj tekst ne podelite s drugima, neće se desiti ništa.
Ukoliko to ipak učinite, možda nekome spasete brak. Za mnoge životne neuspehe zapravo su krivi sami ljudi, koji nisu uvideli koliko su bili blizu uspeha kada su odustali.
Shutterstock
(izvor: www.RiseEarth.com)
Kao na dan venčanja
Jednog jutra nije znala šta da obuče, pokušala je s nekoliko haljina, ali nije mogla da pronađe nijednu odgovarajuću. Onda je uzdahnula i rekla: Sve haljine su mi velike! Odjednom sam shvatio da je mnogo oslabila i da je to bio razlog što sam tako lako mogao da je nosim.
Tada mi je sinulo: ona je sahranila toliko bola i gorčine u svom srcu. Nesvesno sam je pomilovao po glavi.
Naš sin se pojavio u tom trenutku i rekao: Tata, vreme je da nosiš mamu napolje! Za njega, koji je svaki dan gledao oca kako nosi majku, to je postalo sastavni deo njegovog života.
Moja supruga ga je pozvala da se približi i čvrsto ga zagrlila. Odvratio sam glavu na drugu stranu jer sam se uplašio da ću se predomisliti u poslednjem trenutku.
Onda sam je uzeo u naručje, a njena ruka je bila obavijena oko mog vrata. Držao sam je čvrsto, baš kao na dan venčanja...