Bilo bi preterano reći da je 'prljava igra' oduvek bila prisutna u američkim predsedničkim izborima. Ne možemo to reći zato što je, ako ništa drugo, Džordž Vašington bio jedina osoba koja se prijavila za ovu poziciju, pa nije imao protiv koga da se bori.
Udaranje ispod pojasa nešto je što r4edovno viđamo na svim izborima, bili oni predsednički u SAD-u ili parlamentarni u Hrvatskoj.
Donosimo vam popis nekih od najpoznatijih 'niskih' poteza za kojima neki nisu prezali na putu prema Beloj kući.
1836.
Martin Van Buren je pobedio uprkos tome što su pristalice njegovog suparnika Vilijama Henrija Harisona, potpuno 'popljuvale' njegov stil oblačenja, pa su govorili da 'hoda okolo u korsetima, kao žena'.
1840.
Još jednom su Harisonovi glasači pokušali da 'operu' Van Burena, pa je jedan izjavio da predsednik 'spava na finoj francuskoj posteljini i jede iz srebrnih tanjira, sa zlatnim viljuškama'.
1844.
Džejms Polk je pokušao da pridobije poveći broj irskih glasača koji su tad nastanjivali Njujork, tvrdeći da je i on sam imigrant, pravog imena Patrik O'Klej.
1856.
Džejms Bunčenan je nekada bolovao od paralize zbog koje mu je glava bila lagano nagnuta na levo, aali prisalice njegovog suparnika Džona Fremonta su proširile priču da mu glava tako stoji otkad je jednom pokušao da se obesi
1860.
Abraham Linkoln nije bio najprivlačnij muškarac na svetu, pa su ga protivnici častili svakakvim epitetima i opisima, kao što je bio 'mešanac između prodavača muškatnih oraščića, noćnog čuvara i konjušara'.
1876.
U pokušaju da unište Ruterforda Hejsa, demokrate su proširile trač da je jednom prilikom, nakon celonoćnog opijanja, poludeo i upucao svoju majku. Nažalost, Hejsova majka je već bila pokojna pa nije mogla da opovrgne strašne navode.
1896.
Njujork Tajms ne samo da je pružio otvorenu podršku republikancu Vilijamu MekKinliju, nego su njegovog suparnika - Vilijama Dženingsa Brajana prozvali ludim, što su potvrdili i tzv. stručnjaci iz područja psihijatrije, s tim da ga je jedan nazvao degenerikom.
1908.
No ni Dženings nije bio anđeo, nego je napao svojeg suparnika Vilijama Tafta na osnovu verske pripadnosti.
1928.
Kad smo kod igranja na kartu vere, istomišljenici Herberta Huvera izjavili su da je demokrata Al Smit, katolik, uživao u 'kartanju, ispijanju koktela, pudlicama, razvodima, romanima, zagušljivim sobama, evoluciji, goloj umetnosti, glumi, trkama i modernizmu". Sve nam je jasno osim pudlica...
1952.
Šanse Edlija Stivensona da pobedi Dvajta Ajzenhauvera nisu bile sjajne ni na početku, a nije mu nimalo pomogao ni pamflet u kojem je pisalo da je tokom jednog ljubomornog ispada ubio mladu devojku.
1964.
Tokom kampanje Lindona Džonsona, usmerene protiv Berija Goldvotera, osnovao je tajnu ekipu koja je slala anonimna pisma kolumnistkinji koja je javno 'pljuvala' po Goldvoteru. Uz to su oni tajno slali novinarima neprijateljska pitanja za Goldvotera, čije su sedište infiltrirali kako bi mu ukrali pripremljene govore. Takođe su pisali knjige protiv njega, kao i bojanke u kojima bi bio obučen kao pripadnik Kju Kluks Klana..
1972.
A zatim je došao Ričard Nikson, kojem je Votergejt afera bila tek šlag na vrhu torte. Njegov operativac Donald Segreti je sa svojom ekipom krenuo malim koracima. Uništili su Edmunda Maskia, kojeg su smatrali velikom pretnjom u nadolazećim izborima, tako što su organizovali da ljudi, koji su glumili glasne i neugodne crnce, kasnim noćnim telefonskim pozivima pokušavaju da nateraju ljude da glasaju za Muskia. Naravno da su glasači odlučili nekom drugom da udele svoj glas, tačnije Niksonu.
(New York Post)