Vladimir Putin prima savete od tri različite grupe spoljnopolitičkih ideologa, koji se mogu nazvati ratnicima, trgovcima i pobožnim vernicima. Svaka grupa ima svoju ulogu, ali ima veoma različite poglede o tome kako Rusija treba dalje da se razvija
Predsednik Putin je u Kremlju okružen vrlo različitim i konkurentskim vizijama ruske spoljne politike, ali on namerno ni jednoj ne daje prednost. Pokušava da zadrži sve mogućnosti otvorenim, a predloge i ideje koje neprestano dobija koristi taktički. Dnevnik Nova Gazeta je ove godine izazvala uzbunu kada je objavio scenario pripajanja Krima koji je navodno predstavljen u Kremlju početkom 2014. godine. Ali, bilo bi pogrešno uzeti ovo kao dokaz dugoročnog plana Kremlja za zauzimanje Krimskog poluostrva. Mnogo je verovatnije da je operacija Krim bila improvizacija u poslednjem trenutku, odnosno rezervni plan. Putin je jednostavno iz police izvukao potrebnu dokumentaciju i pokrenuo akciju.
Trenutno u Kremlju "ratnici" uživaju najviše poverenja. Ova grupa se ne sastoji samo od zvaničnika u Ministarstvu odbrane i kontra-obaveštajne službe FSB, već i ljudi izvan sektora bezbednosti koji se mogu opisati kao "jastrebovi", kao što su glasnogovornik parlamenta Sergej Nariškin, zamenik premijera Dmitrij Rogozin i predsednički savetnik Sergej Glazjev.
Ne bi bilo korektno nazvati ovu grupu je "Partija rata". Nju čine raznoliki skup javnih ličnosti ujedinjenih interesa, koji znaju da će njihov položaj jačati što su lošiji odnosi sa Zapadom.
"Trgovci" su najviše u skladu sa trenutnom nejasnom linijom ruske države: ni rat ni mir sa maksimalnim mogućim manevarskim prostorom. Čak i Putinov trenutan agresivni stav i dalje ostavlja otvorena vrata za mogući zaokret i pomirenje sa Zapadom.
Trgovci su uglavnom biznismeni koji su se pojavili u 1990, ili koji su napredovali uz Putinov blagoslov tokom 2000-ih. Biznismeni u državnom sektoru su bili ugroženi zbog zapadnih sankcija i kao rezultat toga su počeli više da se oslanjaju na Putina. Oni u privatnom sektoru su pretrpeli manje štete, ali su davanjem pune podrške Kremlju minimizirali svoj rizik. "Ne volim kada me ne vole", rekao je u nedavnom intervjuu Vladimir Potanjin, jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji, tvrdeći da bi Zapadnjaci trebali da se stide svog destruktivnog ponašanja prema Rusiji.
Trgovci se protive sukobu sa Zapadom i žele da sankcije budu ukinute što je brže moguće. Direktor Rosnjefta Igor Sečin se požalio na pad vrednosti njegove kompanije. Genadij Timčenko je raspodelio svoju imovinu u cilju minimiziranja gubitaka. Prema oligarhu Olegu Deripaski, "moramo da radimo na de-eskalaciji tenzija sa SAD ... i sa Evropom."
Potanjin i Oleg Deripaska ostaju potpuno lojalni Putinu, prihvatajući da se njegova 90-odstotna popularnost neće promeniti. Ali oni se plaše da će sankcije potrajati. "Mi ne možemo ostaviti Evropu i SAD, a oni ne mogu ostaviti nas", rekao je Potanjin. Za njega je Zapad težak partner, ali ipak partner.
Iako i ratnici i trgovci podržavaju Putina, oni se veoma razlikuju po pitanju unutrašnje ruske politike. Vetreran tržišnih reformi Anatolij Čubais održava dijalog sa opozicionim liderom Aleksejem Navalnim, koga bi mnogi u vlasti voleli da vide iza rešetaka. Potanjin je magnata telekomunikacija Dmitrija Zimina nazvao "pravim patriotom" kada je u televizijskom dokumentarcu na NTV-u optužen da je agent američkog Stejt departmenta.
Treća grupa su pobožni vernici, glasniji od drugih, ali sa manjim uticajem. Nju čine Pravoslavna crkva, pobožni parlamentaraci, propagandisti i verski aktivisti. Vernici vlastima daju solidnu društvenu bazu, jer ideologija novog putinizma počiva na tradicionalnim vrednostima, veri i preziru prema zapadnoj civilizaciji i njenom načinu života.
Snaga vernika je najveća kada Zapad napadne Rusiju, kada se neprijatelji Rusije udruže i gaze po njenim nacionalnim interesima. Što više neprijatelja Rusija ima, veća je sloboda njihovog delovanja, ali, za razliku od ratnika, vernici žele da ostanu otvoreni prema Zapadu da bi tamo mogli da vode ideološku borbu.
Putin predsedava iznad ovih različitih grupa, i vidi ih kao glumce u predstavi koju dobro poznaje. Ratnici su snažan resurs, trgovci su subjekti sa određenim političkim potencijalom, a vernici su grčki hor koji pravi preteću buku. U Putinovoj umu, svi oni mogu da koegzistiraju.
Međutim, malo je verovatno da će se ratnici i trgovci uvek složiti sa ograničenim ulogama koje su im dodeljene. Ako se ikada razvije u pravu političku snagu, grupa rata bi stvorila poseban identitet i učinila da Kremlj zavisi od njenih akcija. Trgovci se hrane novim trendovima i teže da igraju dugoročniju političku ulogu. Dakle, najveća dilema Putinove spoljna politike je da li želi da se bori ili da posluje.
(Autor: Tatjana Stanovaja; Izvor: Carnegie Moscow Center - priredio M. Đorđević)