Reditelj, scenarista i snimatelj Petar Lalović preminuo je juče u 84. godini, saopštilo je Udruženje filmskih umetnika Srbije.
Prijatelji i saradnici pamtiće ga kao velikog zaljubljenika u svoj posao.
- Lalović će ostati zapamćen kao veliki posvećenik filma. Za vrstu ostvarenja koja je radio potrebno je ogromno znanje i trud. Njega svi pamte kao reditelja dokumentaraca, a sa „Poslednjom oazom“ uspelo mu je da dođe i u bioskope. . U njegovim filmovima nije moglo ništa da se predvidi. Morao si da budeš vrstan snimatelj i da čekaš godinama da završiš neku scenu. Pamtiću da je zabeležio trenutak kada jelenu otpadaju rogovi, a rekao je da je najlakše snimio igrani film „Ptice koje ne polete“. Njegova ostavština za budućnost je 200 filmova. Mi u Kinoteci ćemo napraviti retrospektivu da podsećamo mlade generacije kakvog smo stvaraoca imali - kaže direktor Kinoteke Radoslav Zelenović.
Zbog odlaska Lalovića tužna je i Neda Arnerić, koja je igrala u njegovom filmu „Ptice koje ne polete“.
- Petar je bio posvećen dokumentarnom filmu i praćenju prirode. On je sve svoje snove ostvario jer je bio uporan. Takvi ljudi znaju zašto su živeli - rekla je glumica.
Povodom rediteljeve smrti oglasio se i ministar kulture Ivan Tasovac:
- Domaća kinematografija ostala je bez jednog od svojih simbola, autora u čijim delima je na izuzetno autentičan i prefinjen način prikazan svet netaknute prirode. Slikajući prirodu koja nas okružuje i o kojoj često ne vodimo računa, Lalović je na krajnje originalan način svim generacijama dao zadatak da čuvaju svet oko sebe, imajući u vidu da čovek nema rezervnu planetu.
Lalović je osvojio više od 150 nagrada kako u bivšoj Jugoslaviji tako i u inostranstvu. Dokumentarac „Beogradska oaza“ o Velikom ratnom ostrvu kao carstvu životinja, rezervatu biljnog sveta i fabrici zdravog vazduha usred balkanske metropole, snimio je 2011. godina. Namera mu je bila da kroz slike iz života ove divljine uputi apel da mesto ne doživi sudbinu Ade Ciganlije.
Više puta nagrađivan
MAG DOKUMENTARACA
Lalović je rođen 8. jula 1932. godine u Subotici. Pozorišnu i filmsku akademiju upisao je u Zagrebu, a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Njegov igrani film „Ptice koje ne polete“ dobio je više od 20 nagrada, uključujući četiri gran prija u Evropi. Međutim, filmska kritika i bioskopska publika smatraju da je najveći uspeh dostigao sa dokumentarnim filmovima „Poslednja oaza“ i „Svet koji nestaje“ iz 1987. godine.