Đurđevdan je nastao u logoru Jasenovac

Čuvene stihove prvi put zapevao zarobljenik u vozu koji je 6. maja 1942. prevozio zatočenike iz Sarajeva u Jasenovac na masovno streljanje

BEOGRAD - Proleće na moje rame sleće...
Ove stihove je prvi put zapevao izmučeni zarobljenik u vagonu na putu za logor Jasenovac. Voz smrti je baš na Đurđevdan, šestog maja, 1942. godine, prevozio zatočenike iz Sarajeva u Jasenovac. Ležali su iznemogli po vagonima, bez hrane i vode, puni straha i neizvesnosti. U opštem beznađu, začuo se bariton koji je smelo, iz srca, zapevao početak pesme „Đurđevdan”.

Ovako je u tekstu „Logorska istorija Srba” profesor dr Žarko Vidović, istaknuti filozof i istoričar, opisao događaj kojem je prisustvovao.

- Izveli su nas iz ćelija i okolnih kasarni ujutro oko četiri sata, pred samo svanuće, na uranak, ali ne đurđevdanski, mada je tada u vozu pevana, čak i spevana, tužna sarajevska pesma „Đurđevdan”, a koju je, između mnogih, i Goran Bregović divno obradio - opisuje Vidović.

On tvrdi da je mladić koji je pevao bio član sarajevske Sloge i da je pesmom pokušao da pokaže svoj ponos i prkos i da ulije malo živosti među klonule ljude.

Istoričar Vidović pretpostavlja da su zbog stihova koji su se orili ustaše zatvorile prozore na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha zbijeni jedni do drugih.

- Od tri hiljade, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo dve hiljade duša, a samo dve stotine je preživelo torturu - objasnio je Vidović.