Likvidne alternative tek treba da se dokažu kao jeftinija opcija

U obilju pomodnih reči sa Vol strita, termin likvidna alternativa trenutno uživa veliku popularnost, jedva nešto manju od pojma smart beta.

Kako se desila finansijska kriza, svi su jurnuli da ponude klasične investicione strategije hedž fondova pod okriljem zajedničkog fonda.

Definicije su neodređene, ali, prema firmi za upravljanje investicijama „Morningstar“, u univerzumu likvidnih alternativnih investicija sada ima oko 300 milijardi dolara samo u SAD, u više od 600 fondova. Proporcionalno svojoj veličini, oni privlače novac mnogo brže od klasičnih hedž fondova, daleko premašujući rezultate aktivnih akcijskih fondova koji nude samo duge pozicije, a beleže neto odliv sredstava. U Evropi, UCITS fondovi koji koriste strategije hedž fondova takođe se brzo šire. Velika većina njih je osnovana posle krize.

Navodno, taj sektor nudi „demokratizaciju“ hedž fondova, i mogao bi da masama približi strategije koje su nekad bile ograničene samo na bogate. Postoji i zabrinutost - 2008. smo naučili da sredstva kojima se nastoji da se investicije koje su inače nelikvidne učine likvidnim mogu stvoriti dodatni rizik u trenutku kada mnogo ljudi želi da istovremeno povuče svoj novac. Regulatori sa zabrinutošću prate ovaj sektor.

Procene su, takođe, otežane zbog činjenice da likvidne alternative nisu bile stavljene na adekvatnu probu. Pokazalo se da je postkrizni period upravo najgore vreme za opredeljivanje za fondove koji štite od tržišnih padova ili direktne izloženosti uticaju akcijskog tržišta. U neobičnim okolnostima koje su preovladale u poslednjih šest godina, investitorima bi bolje bilo da su uložili novac u najjeftiniji fond koji prati kretanje berzanskog indeksa S&P 500 i ostavili ga tamo. Od tada je bilo nekoliko perioda nestabilnosti - a jednom od njih se upravo vidi kraj - ali nije bilo dužeg perioda pada vrednosti tokom kojeg bi likvidne alternative bile stavljene na pravo iskušenje. Preliminarni indikatori ukazuju na to da hedž fondovi nisu pokazali svoje najbolje lice pri poslednjem naletu nestabilnosti, budući da oni koji ulažu u akcijski kapital gube novac još od avgusta, prema indeksima HFRX koje vodi kompanija „Hedž fand riserč“ (Hedge Fund Research), svetski lider u obezbeđivanju relevantnih podataka u ovoj oblasti.

I dalje se očekuje da će hedž fondovi ostati na nivou niske korelacije s drugim klasama sredstava i da će omogućiti izvestan rast i zaštitu u slučaju pada cena hartija od vrednosti, kao što je bio slučaj sa hedž fondovima tokom pucanja „internet mehura“ 2000. i u manjoj meri tokom kreditne krize osam godina kasnije. Ipak, za obične pojedinačne investitore postoje jednostavniji i jeftiniji načini za diversifikaciju portfolija. Dakle, šta su ti fondovi i imaju li bilo kakvu drugu ulogu sem agresivnog marketinga?

Izgleda da u praksi najbolje funkcionišu kao alternativa za investitore koji ulažu u hedž fondove. Kako ukazuje predsednik njujorške brokerske kompanije „Tventi first sekjuritiz“ (Twenty-First Securities) Robert Gordon, troškovi likvidnih alternativnih investicija odbijaju se od poreza, dok oni koji ulažu u hedž fondove plaćaju dažbine na osnovu nominalnog povrata pre odbitka poreza. Kad se uzmu u obzir i naknade za upravljanje fondom, koje mogu dostići i dva odsto, jasno je da postoji velika razlika. Osim toga, naknade za likvidne alternative niže su nego za hedž fondove.

Šta je s ključnom primedbom, da ti fondovi teže da učine likvidnim strategije koje postoje pre svega da bi se pokupila premija za nelikvidnost? Sigurno je da su neke od strategija koje primenjuju hedž fondovi duboko nelikvidne i zahtevaju dug „lok-ap“ period, u kome je prodaja datog instrumenta zabranjena.

Likvidne dužničke hartije od vrednosti kompanija kojima preti bankrot, ili aktivistički fondovi na primer, bili bi loša ideja.

Poslednjih nekoliko godina bile su loše za aktivne menadžere akcijskog kapitala, ali učinak tržišno neutralnih menadžera tokom prošle godine donekle uliva sigurnost. Indeksi HFRX pokazuju da su oni ostvarili prinos od oko pet odsto na godišnjem nivou, što je znatno bolji učinak od S&P 500. Prepoznavanje zaista sposobnih menadžera i dalje predstavlja problem, ali to važi za sve fondove pod upravom. Nema dovoljno jakih razloga da se postojeći investitori u zajedničke fondove okrenu likvidnim alternativama.

Međutim, zbog manjih poreskih obaveza i nižih troškova one mogu biti dobra alternativa postojećim alternativnim investicijama, posebno kad je reč o strategijama koje su prirodno likvidne. Prema tome, taj sektor bi trebalo da nastavi da raste na račun tradicionalnih hedž fondova.

John Authers