Šta se desilo sa dugo najavljivanim ogromnim zamahom proizvodnje gasa iz škriljaca u istočnoj Evropi? Odgovor je da je, bar zasad, to propala priča.
Pre nekoliko godina ovaj nekonvencionalni gas delovao je veoma obećavajuće, naročito u centralnim i istočnim delovima Starog kontinenta. I dok je Moskva pokazivala svoju geopolitičku moć, gas iz škriljaca nudio je mogućnost smanjenja energetskih troškova i zavisnosti od uvoza iz Rusije, koja u pojedinim bivšim sovjetskim republikama iznosi 100 odsto.
Naftni giganti sa zapada, naročito iz SAD, pohrlili su krajem prošle decenije u Poljsku, Mađarsku, Rumuniju, a kasnije i u Ukrajinu, u nadi da će se ponoviti bum severnoameričke proizvodnje gasa iz škriljaca.
Međutim, postalo je očigledno da nešto nije u redu kad se 2012. godine „Ekson mobil“ (ExxonMobil) povukao iz Poljske, zemlje koja je smatrana jednom od najperspektivnijih u Evropi, nakon razočaravajućih rezultata na probnim bušotinama. Pored toga, poljski Državni geološki institut (Polish Geological Institute) te godine je procenio da obnovljive rezerve gasa iz škriljaca u toj zemlji iznose između 346 i 768 milijardi kubnih metara, što je tek oko jedne desetine onoga što su bile prethodne procene jedne američke agencije.
Od tog momenta i ostali giganti počinju da odlaze. U periodu od osam meseci, od leta 2014. godine do početka ove godine, „Ševron“ (Chevron), koji je uložio velike napore u istraživanje škriljaca u istočnoj Evropi, povukao se iz Litvanije, Ukrajine, Rumunije i Poljske. Ovog leta, „Konoko Filips“ (ConocoPhillips), poslednji američki gigant u Poljskoj, povukao se sledeći primer ne samo „Ševrona“ i „Ekson mobila“ već i američkog „Maraton oila“ (Marathon Oil), kanadskog „Talismana“ (Talisman), francuskog „Totala“ (Total) i italijanskog „Enija“ (Eni).
Tim Volas (Tim Wallace), menadžer „Konoka“ u Poljskoj, izjavio je, nakon bušenja sedam bušotina u tri bloka za istraživanje i investiranja oko 220 miliona dolara od 2009. godine, da „nažalost, komercijalne količine prirodnog gasa nisu pronađene.“
Pre samo nekoliko godina, poljska vlada se nadala da će komercijalna eksploatacija gasa iz škriljaca biti uveliko u toku do ovog momenta. Umesto toga, nakon rada na više od 70 probnih bušotina u 45 blokova i investicije od ukupno dve milijarde dolara, proizvodnja industrijskih razmera je izostala.
Razlozi za neuspeh širom regiona su različiti: ponekad su to nepovoljni regulatorni i poreski režimi, kao i zabrane ili moratorijumi na hidraulično lomljenje stena, kao što je to bio slučaj u Bugarskoj, Rumuniji i Češkoj, a koji bi često usledili nakon protesta za zaštitu životne sredine. Pojedini visoki zapadni zvaničnici, uključujući i Andersa Fog Rasmusena (Anders Fogh Rasmussen), prošle godine na funkciji generalnog sekretara NATO, optužuju Rusiju da tajno potpiruje te proteste, međutim Moskva to poriče.
Niže cene nafte su takođe promenile shvatanja u pogledu finansijske isplativosti ovog poduhvata u regionu u kom su troškovi bušenja visoki i u kom nedostaje infrastruktura, čiji stepen razvoja u SAD dovodi do manjih troškova.
Pored toga, prema rečima jednog od izvršnih direktora jednog američkog naftnog giganta, „tih stena tamo nema“.
Ispostavilo se da je s postojećom tehnologijom lomljenje geoloških formacija koje su delovale obećavajuće u zemljama kao što je Poljska teže nego u Severnoj Americi. Pojedinci upućeni u ovu industrijsku granu tvrde da je istraživanje stena najveća prepreka razvoju ove vrste proizvodnje u centralnoj Evropi. Međutim, iako više nema izgleda da će Poljska postati nova Severna Dakota, njene energetske kompanije PGNiG i PKN Orlen i dalje pokušavaju da razviju svoje rezerve škriljaca.
Još uvek ne jenjava optimizam poljskih zvaničnika da će doći do pokretanja komercijalne proizvodnje iz škriljaca - što bi smanjilo zavisnost ove zemlje od ruskog gasa za oko 60 odsto.
Kada bude došlo do povećanja cene nafte, bušenje će postati isplativije. Iskustvo i podaci koje su do sada prikupile energetske kompanije tada bi mogli da se iskoriste za pokušaj prilagođavanja tehnologije lokalnim geološkim potrebama.
U Ukrajini, gde „Šel“ (Shell) i „Ševron“ obustavljaju istraživanje nekonvencionalnog gasa, takođe postoje nade da će doći do razvoja proizvodnje iz škriljaca ukoliko se nađe rešenje za konflikt na istoku zemlje i stabilizuje ekonomija.
Na kraju bi moglo da se dogodi da domaće kompanije i manja nezavisna preduzeća, a ne međunarodni giganti, preuzmu eksploataciju nekonvencionalnih resursa u istočnoj Evropi.
Usled zastoja u razvoju nalazišta nekonvencionalnog gasa, smernica za budućnost bi pre mogao da bude dogovor o izgradnji gasovoda dužine 534 kilometra od Poljske do baltičkih zemalja postignut ovog meseca uz podršku Evropske unije.
Ovog meseca je i odlazeća premijerka Poljske Eva Kopač (Ewa Kopacz) zvanično otvorila dugo očekivani terminal tečnog prirodnog gasa u Svinoujšću (Swinoujscie) na obali Baltičkog mora. Očekuje se da će prvi LNG tanker stići u ovo pristanište krajem novembra.
Kako stvari stoje, diverzifikacija izvora snabdevanja energijom u istočnoj Evropi verovatno će zavisiti od napora koji se ulažu u razvoj LNG kapaciteta i uspostavljanje više gasnih interkonekcija koje bi obezbedile bolji protok. Obećanje o gasu iz škriljaca zasad će morati da sačeka.
Neil Buckley