Najuticajnija evropska liderka suočava se sa krizom koja bi mogla predstavljati kraj njenog kancelarskog mandata. Ako je verovati "pravilu 10", odnosno onom o desetogodišnjoj vladavini velikih evropskih lidera u novijoj istoriji, dani Angele Merkel su odbrojani.
Deset godina na vrhu evropske politike deluje više nego dovoljno i Angeli Merkel, koja upravo ove jeseni slavi desetogodišnjicu na čelu Nemačke, će to vrlo brzo postati jasno.
Odjednom, umesto da izdaje naređenja u Evropi, ona moli ostale države članice Evropske unije da podele teret sopstvenog emotivnog odgovora na migrantsku krizu.
Najuticajnija nacija u Evropi na pragu je da počini matricid (ubistvo sopstvene majke) budući da Angelin stav oko krize nailazi na sve veći otpor. Odriču je se njeni koalicioni partneri, nemački poslovni i radnički sindikati koji tvrde da ne mogu da integrišu priliv imigranata u ekonomiju, ali i lokalni zvaničnici koji viču da nemaju gde da smeste toliki broj izbeglica.
Kriza u Nemačkoj mogla bi po Merkelovu da bude ono što su novouvedene poreske stope uradile Čeličnoj lejdi Margaret Tačer - trenutak kada prethodno dominatan lider počinje da se klima na nestabilnom postolju.
Kako pišu strani mediji, Merkelova već sada ulazi u “aufiderzen” (do viđenja) zonu, a istorija nas je već naučila da ne postoji dominantan evropski lider koji se na čelu zadržao duže od 10 godina, a da se nije suočio sa ozbiljnom krizom.
Kao odličan primer može da posluži i Angelin mentor Helmut Kol. Pred kraj njegove decenijske moći početkom devedesetih godina, Kol je i dalje bio vrhovni vladar. Kol je vodio zemlju u vreme raspada sovjetizma, zatim spajanja sopstvene države, snažnog ekonomskog rasta uz skromni napredak socijalne pravde i rođenja “zelene” politike.
I onda se sve to urušilo. Troškovi ujedinjenja bili su masivni, zahtevajući teško oporezivanje Zapadne Nemačke. Kol je postao i predmet optužbi za nezakonito prikupljanje stranačkih sredstava što bi u mnogim zemljama dovelo do hapšenja i krivičnog gonjenja.
Kancelar nije imao odgovor na konflikte na Balkanu i njegova mlađa štićenica, Anegla Merkel, javno je počela da ga kritikuje. Za svega nekoliko godina Kol je ostao bleda senka nekadašnje dominantne figure nemačke politike i Gerhard Šreder ga je lako potukao na izborima 1998. godine
Ovo pravilo o desetogodišnjoj vladavini može se proveriti i na drugim (komšijskim) primerima. Deset godina otkako je Šarl de Gol preuzeo vođstvo Francuske 1958. godine, zemlja je neslavno opisana kao “dosadna” od strane uglednog lista “Le Monde”. Nekoliko nedelja kasnije, u maju 1968. godine, dolazi do građanskih nemira koji eskaliraju. De Golovo nesposobno rukovanje situacijom dovelo je do njegovog odlaska s vlasti 1969. nakon što je propao referendum o ustavnim referomama koji je incirao.
Fransoa Miteran takođe je imao dobrih 10 godina vladavine, ali njegovih poslednjih 12 meseci, do 1995. bili su katastrofalni. Francuska je promenila pravila tako da svaki predsednički mandat može trajati pet godina, ali retko ko veruje da se bilo koji državnik može održati na čelu duže od dva mandata.
Pa i najuspešniji španski premijer Felipe Gonzales je imao deset godina slavne modernizacije društva nakon 1982, ali je insistirao da nastavi vođenje države.
Nakon vrlo supšene dekade, svoju poslednju godinu u premijerskoj fotelji Gonzales je proveo u svetlu sumnjive smrti eskadrona i političke korupcije koja je sve više potresala zemlju. To pitanje do danas muči Španiju
Iznad svih je ipak britanska premijerka Margaret Tačer koja je dominirala političkom scenom, ali se ubrzo survala jer nije mogla da kontroliše želju za vladanjem.
Ukoliko bi postojao neki “gvozdeni” evropski zakon, on bi glasio da se svi lideri povuku nakon desetogodišnje vladavine.
Gospođa Merkel možda misli da može da zaobiđe “pravilo 10” i bude uspešna u kontinuitetu. Ako ona insistira da prevaziđe Konarda Adenauera čiji je kancelarski mandat trajao 14 godina ili Kola (što bi značilo da će biti kancelar do 2021), doći će u stanje da sedi kao kraljica Viktorija. Ali presedani se neretko završe tragično.
Ukoliko Merkelova veruje da je neophodno da zagazi i u drugu dekadu vladavne, trebalo bi da se pripremi na razočaranje. Već je počelo dramatičnim i velikodušnim potezom ponude utočišta za dva miliona izbeglica. A nastavak (ili kraj) tek sledi...
(Blic/Politico.eu)