Nije reagovala ni na hindi, a u popodnevnim satima sastala se s jednom iranskom porodicom koja je pokušala s njom da razgovara na farsiju, ali ni na taj jezik nije odreagovala.
Danas bi trebalo da je poseti Pakistanka, tradicionalna muslimanka i izvorna govornica urdua, za koju bi devojčica mogla da oseti da joj je bliska jer bi izgledom mogla da je podseti na žene iz njenog kraja, a doći će i osoba koja govori paštu koji se govori Avganistanu.
- Teško je biti siguran je li izostanak reakcije na te jezike posledica nerazumevanja ili detetove blokade. Ona se pri prvom kontaktu sa osobama isključi, istrenirano se smeši i pristojno ponaša, ali ne reaguje. Stiče se utisak kao da je uvežbana - kaže Jasna Ćurković Kelava, direktorka Dečijeg doma Zagreb u kojem devojčica živi poslednjih mesec dana.
Ostavljena u parku
Devojčica, za koju stručnjaci pretpostavljaju da je uzrasta između dve i tri godine, pronađena je početkom oktobra u Velikoj Gorici, u vreme kad su prve izbeglice stigle do Zagreba. Devojčicu je zbrinuo sistem Socijalne zaštite a pokrenut je i postupak utvrđivanja njenog identiteta kao i potraga za njenom porodicom. Do današnjeg dana ni Crveni krst, ni UNHCR, ni ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova nisu pronašli nikakav trag da je iko igde traži.
Angažovane su osobe koje govore romski, turski i arapski, ali devojčica nije reagovala na te jezike. Jedinu reakciju pokazala je na izgled i govor 16-godišnjeg dečaka Karima, pakistanskog porekla, koji je većinu života proveo u Pakistanu.
Iako nije ništa govorila, razveselila se kada ga je videla, a klimanjem i odmahivanjem glave odgovarala je na njegova pitanja. Dečak je govorio urdu. - Javlja nam se jako puno ljudi koji žele da pomognu devojčici da pronađe porodicu. Pokušavaćemo da saznamo kojim jezikom govori i kako je završila ovde. Verujemo da se teško otvara tokom prvog susreta pa ćemo neke govornike stranih jezika zamoliti da dođu nekoliko puta kako bi se devojčica s njima sprijateljila - kaže Ćurković Kelava.
Brzo uči hrvatski, zaboraviće svoj jezik i poreklo
Vreme nije saveznik devojčice i važno je da joj se pomogne što je pre moguće, kaže Maja Sporiš, zamenica ministarke socijalne zaštite i članica Nacionalnog saveta za izbeglice. - Devojčica je jako mala, brzo uči hrvatski jezik i, u skladu sa svojom dobi, mogla bi vrlo brzo zaboraviti i svoj jezik i poreklo. Jako nam je važno da se to ne dogodi - kaže Sporiš.
U pronalaženje prevodioca uključile su se i brojne nevladine organizacije, pre svega inicijativa "Are you Syrious?" čija je jedna od inicijatorki Lejla Juranić stupila u kontakt sa asistenticom na Filozofskom fakultetu, koja govori urdu, s kojom je juče posetila devojčicu.
- Ni na osnovne stvari na jeziku urdu, na pitanja poput "kako se zoveš" ili "dodaj mi", nije reagovala. Zato smo kontaktirali jednu porodicu iz Zagreba, u kojoj je otac Iranac i govori farsi i imaju dete sličnih godina, koje takođe govori farsi. Plan je da se deca upoznaju i združe da vidimo hoće li na taj jezik reagovati. Međutim, budući da nam je važan svaki dan pre nego što zaboravi svoj jezik, zamolićemo vlasti da nam dopuste da objavimo njenu fotografiju u javnosti kako bi je videlo što više ljudi. Izuzetno poštujemo pravo deteta na privatnost, ali je sada objava njene fotografije krajnje opravdana - kaže Juranić.
Šef hrvatskog MUP Ranko Ostojić dao je intervju za Dojče vele u kojem je priznao da je zabeleženo nekoliko slučaja otmice tuđe dece kako bi što lakše prošli kontrolne tačke. - Nažalost, iskorištavala su se i tuđa deca za prolaz, roditelji su slali samu decu na rad u Nemačku. Imali smo slučajeve gde su ljudi glumili da su rođaci te dece. Sprečavali smo to, a decu su zbrinuli centri - rekao je Ostojić koji se požalio da Hrvatska iz Brisela još nije dobila nijedan evro.
(Jutarnji.hr)