Naime, velike kompanije najnormalnije koriste stare softvere, audio kasete i faks uređaje. Čak i tehnološki vizionari i dalje koriste faks, koji je izbačen iz upotrebe na zapadu.
"Japanske firme zaostaju za stranim kompanijama za pet do 10 godina, kad pričamo o usvajanju modernih tehnoloških dostignuća, posebno onih iz sofverske industrije", kaže Patrik Mekenzi, direktor jedne softverske firme i dodaje da je japanski tempo razvoja zaleđen.
Svakom posmatraču će se učiniti čudnim to što ova zemlja, koja je razvila prvi svetski sistem plaćanja bez kontakta, superbrzi voz i vokmen, ima jednu od najboljih internet struktura na svetu, gde gotovo sve možete platiti pomoću pametnog telefona, ne koristi te tehnološke pogodnosti koje su na na zapadu najnormalnije.
Source: This is the World's busiest intersection by bookkid900 on Rumble
99.7 odsto tržišta drže male i srednje kompanije.
Joji Otokozava, predsednik konsultantske informacione kompanije smeštene u Tokiju, objašnjava da je Japan velikim delom digitalno nepismen jer državom vladaju male firme, a ne međunarodne.
Naime, 99.7 odsto japanskih kompanija čine mala ili srednje-velika preduzeća, tvrdi Ministarstvo privrede, trgovine i industrije. Dakle, trećom najvećom ekonomomskom silom sveta upravljaju mali preduzetnici, a ne giganti za koje znaju svi van Japana. A veliki broj tih malih poslovnih carstava ima konzervativne stavove, pa kao komunikaciona sredstva koriste poštanske sandučiće ili fakseve.
"Ponekad još dobijamo rukom pisane fakseve, što znači da kompanije ne koriste čak ni Vord", kaže Otokozava.
Doduše, čak i neke velike, globalne, moderne kompanije kao da su zaglavljene izvan dosega digitalizacije, niko o tome otvoreno ne govori jer pripadaju kulturi koja jako ceni vernost poslodavcu.
Ipak, BBC je uspeo da izvuče nekoliko izjava zaposlenh u poznatim firmama.
Imaju malu nezaposlenost, ali gube na tržištu inovacija
"Na kraju dana, jednostavno prihvatite činjenicu da komanija, koja se ponosi imidžem stečenim zbog najnovijih tehnoloških dostignća, tera zaposlene da koriste elektronsku poštu koja izgleda kao da je 'ispala' iz 1997. godine", kaže jedan od zaposlenih.
Drugi je dodao da su za internu komunikaciju morali da koriste Sajboz - program koji dopušta samo slanje teksta i ima jako malo mesta na serveru, "pa smo morali da brišemo ili skladištimo staru poštu svakog meseca".
Source: "Floating" Screens Bring New Paradigm To Interactive Gesture Technology by Reuters on Rumble
Mnogi i dalje podatke čuvaju na disketama i šalju ih putem pošte, a formulari moraju da se popunjavaju ručno. Kad bi neko spomenuo korišćenje novih alata, bio bi ismejan.
"Uglavnom, zabranjeno nam je instaliranje novih softvera koji bi nam olakšali posao", kaže jedan anonimni sagovornik.
Sve bi se to skupa moglo bi objasniti, zbog čega se japanske kompanije susreću sa sve većom krizom produktivnosti, kakva na zapadu ne postoji. A dok se Japanci pribojavaju krađe podataka i hakovanja i ostaju zaleđeni u prošlosti, njihovo mesto pomalo preuzimaju oni koji se ne libe isprobavanja novina na tržištu, i nalaženje onoga što će im olakšati posao. Na taj način se oni šire i polako preuzimaju industriju u kojoj je dosad briljirao zastareli Japan.
(express.hr)