DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI ZA KURIR: Pitanje je meseca kad će Tole da ode

Tomislav Karadžić će stalno nositi teret konstantnih neuspeha A tima na svojim leđima i trpeće strahovit pritisak sve dok se ne povuče. Sve to slavlje posle pobede nad Albanijom u jutarnjim satima, i to s pevačima i pevačicama, bilo je nepotrebno, a čini mi se i neprofesionalno

Legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala Dragan Stojković Piksi trenutno je angažovan u Kini, gde je trener prvoligaša Guangdžoua. Ipak, i dalje prati dešavanja u srpskom fudbalu, za koji, kao i većina, misli da je u lošem stanju.
- Konstatacija da je stanje u našem fudbalu loše nije nikakva novost. Najviše zabrinjava što to traje i što se ne vidi kraj. Za bilo kakve velike promene potrebno je mnogo stručnosti, kvalitetnog rada i požrtvovanosti svih ljudi koji rade u srpskom fudbalu. Jedino je to način da se dođe do poboljšanja. Mora se zaboraviti na lične interese i sujetu, kojih je, nažalost, previše - kaže Stojković u intervjuu Kuriru.

Ko je glavni krivac za propast srpskog fudbala?
- Dok god se fudbal igra, nije propao. Međutim, rezultati su najbolji pokazatelj kakav kvalitet imamo. Iluzorno je hteti naći jednog krivca. Ima ih mnogo i ne treba ih tražiti, već se fokusirati na kvalitetan rad. Naša zemlja je prošla kroz velika iskušenja i krizu. Takvo stanje moralo je da se odrazi i na fudbal. Mnogim ljudima nije tu mesto, ali su ipak tu.

Zašto naši fudbaleri igraju odlično za svoje klubove, a očajno za reprezentaciju?
- To bi trebalo pitati njih. Oni su najmerodavniji da objasne tu enigmu.

Posle neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, šta biste zamerili rukovodstvu Fudbalskog saveza Srbije, a šta fudbalerima?
- Kao navijač bih im zamerio neostvaren rezultat. Kad dođe do neuspeha, krivica i odgovornost moraju da se podele. Rukovodstvo je čestim promenama selektora i eksperimentisanjem dovelo do toga da se konfuzija odrazi na terenu. Oni su želeli najbolje, ali je ispalo najgore. To sigurno nije alibi za igrače, jer su morali da pokažu svoj talenat na mnogo višem nivou. Način na koji su igrali je nedovoljan i zabrinjavajući. Kad se ima u vidu to da ipak posedujemo kvalitet, onda je još bolnije kad propuštamo velika takmičenja.

Jedan ste od retkih koji je posle utakmice u Albaniji javno rekao da nije vreme za šampanjac i euforiju. Da li ste i dalje pri istom stavu?
- Lepo je pobediti Albaniju, ali ne treba zaboraviti prethodne rezultate i neuspeh u kvalifikacijama. Zato sam rekao da ne razumem bilo kakvu vrstu slavlja ili euforije. A pobediti njih za mene je bilo očekivano, jer smo mnogo bolji tim. Da je ta utakmica odlučivala i da su nam ti bodovi bili neophodni, onda bih sve to i razumeo.

Kako komentarišete to što je nebitan trijumf nad Albanijom proslavljen uz pevače?
- Sve to slavlje u jutarnjim satima, i to s pevačima i pevačicama, bilo je krajnje nepotrebno, a čini mi se i neprofesionalno. A kad se uzme u obzir to da smo za tri dana imali Portugal, naravno da su takve stvari nedopustive.

Šta znači kult reprezentacije i da li ga danas imamo? Kako je bilo u vaše vreme?
- Poziv za nacionalni tim sam doživljavao kao veliku nagradu, ali i obavezu da branim nešto najsvetije. I uvek sam se trudio da dam svoj maksimum. Kult reprezentacije mukotrpno se stvara velikim požrtvovanjem, zalaganjem, primerenim ponašanjem i rezultatima. U ovom momentu kult je poljuljan što zbog rezultata kojih nema, ali i skandala i slika naših igrača koje viđamo po žutoj štampi. Oni moraju biti najbolji primer i ikone mladim ljudima i deci koja ih obožavaju.

Da li misliš da igrači dolaze u reprezentaciju kako bi išli na splavove umesto da misle na uspeh i rezultat? Kako promeniti takav njihov odnos?
- Ne verujem da dolaze zbog splavova i provoda, ali ako je to tačno, onda se postavlja pitanje autoriteta onih koji ih vode i nediscipline koja je očigledno prisutna. Ali za to nisu krivi samo igrači. U moje vreme postojala je disciplina i velika odgovornost prema obavezama. Uvek je bilo ekstrema, ali to nije moglo da poremeti naše ciljeve. A znali smo da proslavimo i te kako posle važne pobede. I to nam niko nikad nije zamerio.

Da li treba izvršiti smenu generacija u reprezentaciji, zahvaliti se nekim starijim igračima i šansu dati mladima, svetskim prvacima s Novog Zelanda?
- Uvek sam za to da se da šansa mladim igračima ako oni to zaslužuju. Tako bi se možda osvežila ekipa i napravio spoj mladosti i iskustva. Međutim, to je odluka selektora i niko ne može o tome da odlučuje. U svakom slučaju, nekim igračima bi se trebalo zahvaliti i poželeti im uspešan nastavak karijere. Rezultata nema, pa nema, a ništa se ne menja. Neki igrači imaju previše kredita, samo ne znam čime su to zaslužili.

Da li bi neki stariji igrači trebalo da postupe kao Nemanja Vidić posle neuspeha Srbije u kvalifikacijama za EP 2012. godine?
- Svako od igrača treba da proceni kad je pravi momenat da se povuče. Ako toga nisu svesni, onda neko mora umesto njih to da odluči.

Šta mislite o Tomislavu Karadžiću i njegovoj vladavini srpskim fudbalom?
- Kao i svaka javna funkcija, a pogotovu predsednička, podložna je kritici. Karadžić ima sigurno i pozitivnih, ali i negativnih stvari koje je uradio u dosadašnjem periodu. Teret konstantnih neuspeha A tima nosiće stalno na svojim leđima i trpeće strahovite pritiske sve dok se ne povuče.

Da li je vreme da on i njegovi saradnici odu iz FSS jer nisu uspeli da odvedu reprezentaciju na tri velika takmičenja zaredom?
- Do promena će doći. Pitanje je meseci.

Zašto su propali pregovori s Karadžićem u Lisabonu da preuzmete reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za Evropsko rvenstvo?
- Tačno je da smo razgovarali u Lisabonu noć uoči finala Lige šampiona. Kazaću samo da nam se kockice nisu poklopile.

Da li misliš da si nepoželjan u rodnoj zemlji?
- Pojedinci, spletke, lažne optužbe ne mogu da promene činjenice da sam najvažnije titule dobio kao Srbin, da mi je najveći motiv bio da proslavim Srbiju i da moj narod to vidi i ceni. Pa, kako onda mogu da se osećam nepoželjnim?

Priča se da ćete u aprilu biti postavljeni za novog selektora Srbije.
- Ja sam trenutno angažovan na novom poslu i ne razmišljam ni o čemu drugom.

Šta mislite o regionalnoj ligi na prostorima bivše Jugoslavije i da li takvo takmičenje ima perspektivu u dogledno vreme?
- Ako većina smatra da bi regionalna liga donela bolji fudbal, onda jesam za to. Suviše je to komplikovana tema, koja zahteva iscrpnu analizu. Treba imati na umu i bezbednosni faktor. Možda je bolje krenuti s turnirima po glavnim gradovima...

Zašto je došlo do raskida sa Crvenom zvezdom?
- Iz Zvezde sam otišao samoinicijativno. Dobio sam ponudu Nagoje da postanem trener. To je bilo nešto što nisam mogao da odbijem. Kao predsednik sam za dve godine osvojio četiri trofeja, dve titule, dva kupa i dva puta igrao Ligu Evrope. Čak 25 internacionalnih utakmica. Imao sam punu satisfakciju. Ali nisam video sebe da tu ostanem narednih 100 godina.

Koja je prava istina o dugovima Zvezde, koje vam mnogi spočitavaju?
- Prava istina je da sam Zvezdu zatekao sa oko 11 miliona evra duga, a da mi je prijavljeno samo osam miliona. O tome sam obavestio Skupštinu kluba na dan kad sam biran za predsednika. Za razliku od tri miliona saznao sam posle tri meseca mandata kad su krenula dodatna potraživanja od dobavljača. Moja jedina greška je što tad nisam obavestio javnost o tome. Ali to su znali ljudi iz Zvezde.

Zašto vas je za dugove Crvene zvezde u medijima prozivao Vladan Lukić?
- Iskreno, u to vreme nisam pratio srpsku štampu i ne znam šta je on govorio.

Kako je bilo igrati, a kako voditi Crvenu zvezdu kao predsednik?
- I jedno i drugo mi je bilo zadovoljstvo, ali biti predsednik je mnogo teže i odgovornije. Kad bih mogao da vratim vreme, opet bih bio igrač, a nikad više predsednik.

Da li ste kao predsednik Zvezde trpeli pritisak od političara i ljudi iz podzemlja?
- S političarima nikad nisam došao u sukob jer u politici nikad nisam bio, a oni su poznati kao ljudi koji vole sport i uvek su bili dobrodošli gosti na stadionu. Što se podzemlja tiče, tek s njima nisam imao dodirnih tačaka, iako su i oni bili česti gosti na utakmicama, ali ne u mojoj loži. Pritisak, dakle, nisam imao ni od koga, niti bih to dozvolio.
Zašto vas ne vole Delije i da li ti je žao zbog toga? Kako je nastao problem s njima?
- Oni očigledno vole poslušne, a ja sam bio neko ko je imao stav. Imali smo korektnu saradnju dok sam bio na funkciji. Problem nastaje po mom odlasku. Počinje da se traži krivac, počinju da se plasiraju dezinformacije, koristi se moje fizičko odsustvo i mnoštvo prljavog veša iz kluba se stavlja meni na leđa. Oni su u većinu toga poverovali, a da nisu razgovarali sa mnom. Njihovo je pravo koga će da vole ili ne vole.

Da li biste voleli da postanete trener Crvene zvezde?
- Ne!

Šta mislite o Crvenoj zvezdi danas? O Zvezdanu Terziću, koji vodi klub, i Miodragu Božoviću, koji je trener?
- Budući šampion. Terzić se bori koliko može ne bi li obezbedio uslove da klub funkcioniše i nije mu lako. Božoviću želim uspeh i da postane šampion.

Koliko ste zadovoljni onim što ste uradili u Kini?
- Prihvatio sam rizik da spasem ekipu od ispadanja. To je za mene bio sportski izazov. Pošto sam ostvario zacrtani cilj, naravno da sam prezadovoljan postignutim uspehom.

Šta dalje? Ostajete li u Kini ili tražite posao u Evropi?
- Sad imam veliku satisfakciju da nastavim s radom ovde i napravim tim koji će se boriti za vrh tabele. To su moje ambicije i ono ka čemu stremim. Ali zaista ne znam koliko će trajati avantura.