STRAŠNA PRIČA SAMOHRANE MAJKE: Sanjam dan kada će mi deca biti sita i ugrejana!

Anica Ćajić (29) iz Krupnja sa svoje troje mališana od godinu i po, četiri i 11 godina živi u napuštenoj školskoj kuhinji bez prozora. Hrane se uglavnom mlekom i hlebom

BEOGRAD - U životu imam samo jednu želju, a to je da mi deca ne budu gladna i promrzla.

Zamišljam tako da sedimo u jednoj sobi pored peći i da smo siti i bezbedni. A onda se plašim da otvorim oči i pogledam našu stvarnost. Počinje za Kurir svoju potresnu priču Anica Ćajić (29), majka hrabrost iz sela Kržava kod Krupnja.

U zapuštenoj oronuloj kući bez pola prozora, koja je nekad bila školska kuhinja, Anica sama odgaja troje dece - Milicu (11), Novicu (4) i Jovicu (1,5). Kad krene da zausti nešto o ovim mališanima, Anica se zagrcne u suzama, a onda odmahne rukom i nekoliko puta ponovi „mi ne tražimo milostinju“.

Bez prozora... Oronula kuća i poljski toalet

Odbili decu za vrtić

- Moj najveći problem je to što nemam posao i što država samohrane majke kao što sam ja bukvalno sprečava da se zaposle. Novica već tri godine čeka da ga prime u vrtić, a Jovicu su odbili odmah, a da nas nisu ni zvali na razgovor - priča ova hrabra majka.

Greju se kad imaju drva... Soba

Sa troje dece živi od 30.000 dinara državne pomoći, s tim što u martu gubi pravo na roditeljski dodatak i ostaje na samo 20.000. Dodatni problem je to što su iza njene majke, koja je 17 meseci bolovala od raka grlića materice, ostali veliki dugovi koje Anica sad vraća kako zna i ume.
- Samo smo za uloške mesečno davali 7.000 dinara, a još dodatno za pelene, lekove i snimanja. Hranu smo uzimali na veresiju i taj dug je narastao na 1.000 evra. Više nema prodavnice koja hoće da nam izađe u susret - žali se Anica.

Skromni... Anica sa decom

Provociraju ih u školi

Dečica su, kaže, i više nego skromna. Novica obožava čokoladno mleko, i to je jedino što traži kad odu u kupovinu. Najteže je Milici, koju drugari stalno začikavaju zbog siromaštva.
- Kad treba da izađe pred tablu, nju je sramota jer joj se svi smeju - jedva nam, kroz suze, objašnjava neutešna majka.

Mali Novica je grli i skače joj u krilo.
- Najviše bih voleo kad bih imao kućicu „Maša i Meda“. Ali može i čokoladno mleko - kaže nam Novica sležući ramenima, kao da je već navikao da odustaje od svojih detinjih želja.

Dragana Udovičić

Pomogao joj Nenad Pagonis
ČELIČNI BOKSER NEŽNOG SRCA

Strašnu sudbinu porodice Čajić donekle je olakšao Nenad Pagonis, prvak u kik-boksu iz Novog Sada. On im pomaže kad god može, i to organizovanjem akcija i prikupljanjem pomoći.
- Najviše se plašim što ide zima, a deca nemaju ni jakne ni čizme. U kući je već hladno. Krov od trske u kuhinji je već na ivici da se uruši. Uzdam se samo u boga, ništa mi drugo više ne preostaje - kaže Anica.