JAGODINA - Aleksa je davao znake života i pokušala sam da ga probudim. Puls mu je skoro nestajao, ali se trzao povremeno. Tako je bilo skoro do bolnice u Ćupriji, gde nas je Hitna pomoć povezla. Lekar je pokušao da ga animira, ali nam ga je smrt otrgla na ulazu u bolnicu, ispričala je u suzama četrnaestogodišnja Anđela Arsić, kojoj je mlađi brat Aleksa (12) izdahnuo na rukama.
U stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u subotu malo pre 15 sati, na auto-putu između Ćuprije i Jagodine, poginula je i dečakova majka Nataša (36), njen sin Radovan (15) i suprug Boban (37) teško su povređeni, a ćerka Anđela (14) jedina je lakše povređena.
Ispali iz kola
Nesreća se dogodila kada je „hjundai“ jagodinskih registracija, kojim je upravljao Boban Arsić iz sela Voljavče kod Jagodine, iznenada naglo skrenuo, probio zaštitnu ogradu na auto-putu i nekoliko puta se prevrnuo.
- Ja sam sedela iza oca, a majka je bila na mestu suvozača. Ne znam tačno kako se dogodila nesreća jer sam usput zadremala. Trgla sam se kada su kola počela naglo da se zanose i kad su udarila u zaštitnu ogradu. Od udara, zanošenja i prevrtanja svi smo ispali iz automobila. Majka je bila na mestu mrtva, Aleksa je davao znake života, a Radovan i otac bez svesti. Hitna pomoć nas je sve prebacila do bolnice. Radovan je na aparatima, otac je bio u komi, ali ima šanse da preživi. Ja sam uglavnom ugruvana - ispričala je mala Anđela svojim rođacima nakon stravičnog udesa.
Arsićevi su iz sela Voljavče krenuli oko 13 časova kod rodbine na Kosovo.
Tek kupio auto
- Pošli su kod strica u selo Vrbovec kod Kosovske Vitine, gde je juče trebalo da budu na slavi Mitrovdan. Boban je jedva skrpio da kupi ova kola i sredi ih za put. Posle tri sata sam obavešten o tragediji. Ne mogu da verujem da se to desilo i da ih više nema - kaže Žarko Arsić (32), Bobanov mlađi brat.
Arsići su iz sela Vrbovec došli u okolinu Jagodine 1999. godine, bežeći od rata i albanskog terora.
Radio na građevini
- Pokušali smo da se ovde skućimo. Nismo mogli da prodamo kuću u selu, pa smo se zajedno sa roditeljima Slobodanom i Živkom doselili ovde. Počeli smo da pravimo kuću odvajajući od usta. Boban i ja radili smo uglavnom na građevinama. Ja sam keramičar, a on mi je pomagao. Imali smo podršku komšija i ljudi sa Kosova koji su se doselili u ovaj kraj. Ali nije nam se dalo da završimo kuću. Nismo nikom dužni niti smo s bilo kim u svađi, radili smo mirno za parče hleba i da obezbedimo našu decu... Otkud nesreća sam bog zna. Bobanov san bio je da iškoluje decu i sagradimo kuću, ali ga je nesreća preduhitrila - rekao nam je očajni brat.
Bolnica u Ćupriji
BORBA ZA RADOVANA
U ćuprijskoj bolnici kažu da se lekari bore za život petnaestogodišnjeg Radovana.
- Pacijent je hitno operisan zbog hematoma na glavi. Prognoze su neizvesne. Njegov otac je stabilno, a devojčica je lakše povređena - rečeno nam je juče u ćuprijskoj bolnici.
Tuga u kući
ROĐACI I KOMŠIJE PRUŽAJU UTEHU
Pred kućom Arsića u selu Voljavče okupili su se brojni rođaci, komšije, prijatelji sa Kosova i iz drugih gradova da dočekaju tela nastradalih i odaju im poštu. Kućom se raznosio lelek neutešne Bobanove majke Živke, dok njegov otac Slobodan od šoka nije mogao ni reč da prozbori.