O tome kako se virus prenosi i koji je najbolji način da se zaštitimo od gripa i prehlade, razgovarali smo sa dr Vladanom Rankovićem, infektologom.
Prenošenje
– Virus gripa se prenosi kapljicama koje su izbačene tokom kijanja i kašljanja – kada čovek udahne takvu kapljicu punu virusa. Iako epidemija gripa može da nastane u bilo koje doba godine, često sezona ove bolesti počinje približavanjem jeseni i zime, kod povećane vlage u vazduhu, kada se ljudi više nalaze u grupama u zatvorenom prostoru, prevoznim sredstvima i drugim slabo provetrenim mestima.
Simptomi
Grip je akutna bolest sa kratkom inkubacijom i izraženim simptomima. Kada virus zarazi čoveka, nakon dan-dva se javljaju prvi simptomi kao što su povišena temperatura, glavobolja, suv kašalj, zapušen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost tela. Pojava produktivnog kašlja (iskašljavanje) je obično znak uznapredovale respiratorne infekcije, a najteže komplikacije se manifestuju teškom opstrukcijom disajnih puteva ili upalom pluća.
Kod većine ljudi simptomi slabe posle dva-tri dana, a prestaju nakon nedelju dana – objašnjava naš sagovornik.
Lečenje
Grip u većini slučajeva zahteva samo simptomatsku terapiju. Preporučeni tretman se obično sastoji od odmora i uzimanja što više tečnosti, uz primenu lekova sa analgetičkim (protiv bolova) i antipiretičkim (protiv visoke temperature) delovanjem, kao i visokih doza C vitamina sa dosta tećnosti, radi ublažavanja simptoma.
Zaštita
– Vakcina protiv gripa je specifična polivalentna vakcina i sastoji se od oslabljenih ili mrtvih virusa ili njihovih delova. Antigeni u vakcini stimulišu imuni sistem da proizvodi antitela protiv određenog soja virusa, kao i da ga u ranom stadijumu uoči, napadne i uništi. Tipična vakcina sadrži antigene nekoliko sojeva virusa za koje SZO proceni da će biti prisutni na nekom području u to vreme, ali se i pored toga ne može sigurno proceniti rizik od pojave gripa. Preporučuje se godišnja vakcinacija ljudi starijih od 65 godina, potom osoba sa hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, sa oštećenim imunim sistemom, sa anemijom, dijabetičara, dece lečene aspirinom u dužem periodu, kao i zdravstvenih i drugih radnika koji dolaze u kontakt s velikim brojem ljudi. Uprkos poboljšanjima, proizvodnja vakcine ostaje izazov, tako da ni dan-danas ne pruža stopostotnu zaštitu. Neki naučnici smatraju da vakcina nikada neće moći da potpuno kontroliše grip. Dok se ne pronađe pravi lek, stručnjaci se nadaju da će pravovremena identifikacija i prijava novih sojeva virusa pomoći da se smanje epidemije i smrtnost od te bolesti – ističe dr Ranković.
Grip ili prehlada?
U slučaju oboljevanja od gripa koji, za razliku od obične prehlade, ima kao vodeći simptom povišenu temperaturu, treba primeniti sve protiv epidemijske i terapijske mere u smislu izolacije pacijenta od okoline, do simptomatskog lečenja pod nadzorom lekara radi eventualnih komplikacija, koje su veoma česte kod opasnijih virusa gripa.
Prehlada može da se nazove i blažom verzijom gripa. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, koje čine nos, grlo i sinusi. Često se poistovećuje sa gripom, koji ponekad ima iste simptome, ali je jačeg intenziteta i duže traje. Prehladu izaziva više od 200 slabije patogenih vrsta virusa, koji se prenose kapljičnim putem (govor, kijanje, kašljanje), ali i direktnim dodirom, kao i posredno – preko ruku i predmeta. Simptomi prehlade su zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod mlađe dece. Simptomi se postepeno smiruju, i po pravilu ne zahtevaju odlazak lekaru. Ljudi često greše misleći da je svaka prehlada, viroza ili bolest s temperaturom grip. Međutim, gripom se smatra samo ona bolest koja je prouzrokovana virusima A, B ili C.
Tekst: Vesna Stanimirović
Najmasovnije pandemije gripa u prošlom veku
Od gripa je u svetu umrlo više ljudi nego u svim dosadašnjim ratovima. Prvi podaci o pandemiji datiraju iz 1580. godine, a tokom 20. veka dogodile su se tri velike:
„Azijski grip“ se prvi put pojavio još 1889. godine u Uzbekistanu, a potom se vrlo brzo raširio po svetu. Oko milion osoba je umrlo u kratkom roku usled izuzetno visokog stepena mortaliteta i brzog širenja virusa označenog kao H2N8. U toku 1957. i 1958. godine bio je izazvan virusom H2N2. Samo u SAD-u umrlo je 70.000 obolelih, a u svetu dva miliona.
Prvi slučaj „španske groznice“ bio je potvrđen u martu 1918. godine u američkoj državi Kanzas. Do oktobra, virusom je bilo zaraženo između 2,5 i pet odsto svetske populacije na svim kontinentima, a čak petina svetskog stanovništva imala je neki oblik gripa. Samo u prvih šest meseci od posledica bolesti izazvane virusom tipa H1N1 umrlo je 50 miliona ljudi.
„Hongkonški grip“ je usmrtio u SAD-u oko 34.000 osoba tokom 1968. i 1969. godine. Virus tipa A (H3N2), od kojeg je tada umrlo oko milion ljudi u svetu, i danas je prisutan.
Kome se preporučuje vakcina
Vakcina je najbolja mera zaštite od oboljevanja – kako za pojedinca tako i za celu populaciju jedne zemlje. Zbog velike promenljivosti virusa gripa, sastav vakcine se obnavlja svake sezone. Redovna vakcinacija se preporučuje prvenstveno osobama sa hroničnim oboljenjima plućnog i kardiovaskularnog sistema, hroničnim bubrežnim bolesnicima, pacijentima sa dijabetesom i dugim metaboličkim poremećajima, kao i osobama oslabljenog imuniteta. Takođe, vakcina se predlaže ljudima starijim od 65 godina, zdravstvenom osoblju, kao i svima onima koji rade u velikim kolektivima i javnim službama.
Recept iz bakine sveščice
Potrebno:
- manji koren rena
- šolja jabukovog sirćeta
- med
Priprema
Ren narendajte, dodajte prirodno jabukovo sirće i prokuvajte. Kada se ohladi, procedite i dodajte onoliko meda koliko ima tečnosti (odnos 1:1). Čuvajte u plastičnoj ili porcelanskoj posudi. Uzimajte po jednu kašiku ujutru i uveče pre spavanja.
Pomozite sebi
CDC (Centers for Disease Control and Prevention) preporučuje vakcinu protiv gripa svake godine, kao prvi i najvažniji korak u zaštiti od virusa gripa. Savetuju se tri stepena odbrane:
1 Iako postoji mnogo različitih virusa gripa, vakcina štiti od tri virusa koja će, prema istraživanju, biti najčešća u sledećih nekoliko godina.
2 Kao drugi stepen zaštite navode se svakodnevne preventivne mere za zaustavljanje širenja virusa. Potrebno je pokrivati nos i usta maramicom pri kašljanju i kijanju i odmah ih baciti u đubre. Treba češće prati ruke sapunom i vodom, a ako nisu dostupni, upotrebite gelove za suvo pranje ruku jer sadrže dezifenkciono sredstvo. Pokušajte da izbegnete kontakt sa zaraženim osobama. Važno je da se prostorija u kojoj se nalazi oboleli redovno provetrava i da se čiste predmeti koje je dodirivao (telefon, kvake, slavine).
3 Treći korak je uzimanje antivirusnih lekova, koje prepisuje lekar. Njih ne možete kupiti bez recepta, dakle, nisu dostupni u slobodnoj prodaji. Oni deluju na tok bolesti, skraćuju je i olakšavaju simptome. Važno je reći da ti lekovi mogu delovati samo ako počnete da ih uzimate na vreme, što znači prva dva dana od početka bolesti.