– Postoje različiti tipovi katarakte: urođena, traumatska, medikamentna, dijabetesna, izazvana zračenjem... Najčešći vid je senilna ili staračka katarakta, koja se javlja posle 50. godine. Statistika pokazuje da u populaciji između 50. i 80. godine polovina njih ima neku formu katarakte ili im je već operisana – kaže dr Jocić.
Jedan od prvih simptoma katarakte je zamagljen i zamućen vid, uz otežano čitanje.
– Pacijenti često kažu da vide kao kroz maglu ili dim. Zatim opada kontrastni vid, boje su bleđe, usled rasipanja svetlosti oko svetlosnog izvora vide se krugovi, ponekad slika postaje dupla ili višestruka kada se gleda jednim okom, noćni vid slabi, javlja se potreba za čestim menjanjem naočara... Katarakta u principu ne boli. Međutim, postoji jedan oblik, intumescentna katarakta, kod koje sočivo jako nabubri i izazove nagli skok očnog pritiska, što može izazvati snažan bol. Tada se operacija izvodi što je pre moguće – objašnjava naša sagovornica.
Slučajno otkrivanje
Ako je zamućenje malo i lokalizovano u delu sočiva gde još uvek ne smeta pacijentu, katarakta se najčešće otkrije slučajno, kada pacijent dođe na proveru dioptrije.
– Kada zamućenje sočiva ne izaziva smetnje, pacijentu nećemo odmah preporučiti operativno lečenje, već ćemo mu savetovati praćenje odnosno redovne kontrolne preglede na 3-6 meseci. Međutim, kada pogoršanje vida počne da ometa čoveka u svakodnevnim aktivnostima, kao što su čitanje, vožnja automobila, rad na računaru – operacija je poželjna – ističe dr Jocić.
Operacija jedini vid lećenja
Katarakta se leči isključivo hirurškom intervencijom, koja je minimalno invazivna i izvodi se pod lokalnom anestezijom.
– Postoje dve hirurške procedure za uklanjanje katarakte: fakoemulzifikacija i ekstrakapsularna ekstrakcija. U toku obe procedure u oko se implantira veštačko intraokularno sočivo, koje je trajno i doživotno. Pošto se zahvat obavlja u lokalnoj anesteziji, nema rizika koji postoji prilikom opšte anestezije. Međutim, kao i kod svake hirurške procedure, moguće su komplikacije, koje mogu biti intraoperativne i postoperativne, kao što su infekcija, otok rožnjače, otok žute mrlje ili odlubljivanje mrežnjače, ali su ipak izuzetno retke – objašnjava dr Jocić.
Postoje neki slučajevi kada veštačko sočivo nije moguće ugraditi.
– Pojedini pacijenti imaju udružena oboljenja ili stanja oka, ili su imali intraoperativne komplikacije. Oni će nakon operacije morati da nose kontaktno sočivo ili naočare. Hirurgija katarakte je veoma efikasna i njena suština jeste da povrati normalan vid pacijentu, ali samo ako je on oslabljen pojavom katarakte, bez udruženih oboljenja i stanja koja ga dodatno pogoršavaju. Da biste odložili pojavu katarakte, nije na odmet usvojiti dobre navike – što manje alkohola i cigareta, unos vitamina A, C i E, kao i izbegavanje preteranog boravka na suncu bez naočara sa UV zaštitom – savetuje oftalmolog.
Vrste katarakte
Prema stepenu napredovanja razlikuju se stacionarna i progresivna katarakta; zavisno od stepena zamućenja postoje delimična i potpuna, dok se prema uzroku nastanka deli na kongenitalnu, traumatsku i metaboličku. U zavisnosti od životnog doba pacijenta, katarakta može biti urođena (kod dece), mladalačka i staračka. Prema mestu nastanka postoje centralna, periferna, ekvatorijalna, kapsularna i kortikalna, a prema izgledu zamućenja sočiva: vretenasta, zvezdasta, diskasta, tačkasta, prašinasta.
Dve hirurške procedure
Fakoemulzifikacija je ultrazvučna operacija koja se i najčešće izvodi. Rez je mali, oko 2 mm. Zahvat traje vrlo kratko, 6-10 minuta, nema ušivanja rane, pa ona do sutra zaraste. Stoga se mogu operisati oba oka istog dana ili dan za danom.
Ekstrakapsularna ekstrakcija katarakte uglavnom se radi kod uznapredovalih stadijuma i kada je udružena sa drugim oboljenjima. Rez je veći, 5-6 mm i zahteva ušivanje. Mada oporavak traje nešto duže, ishod operacije je identičan kao kod fakoemulzifikacije.