OTVORENO PISMO ČITATELJKE KURIRA: Gospodine Rodiću, hvala vam što brinete za moju budućnost!

Profimedia
Poštovani gospodine Rodiću i novinari jedinih novina koje stvarnost prikazuju kao takvu. Već danima koliko traje ova tortura na Vas, nas, mene lično, pokušavam da nađem mejl na koji bih mogla da Vam se obratim. Ne znam da li je ovo pismo stiglo do Vas, ukoliko jeste, osecam potrebu da Vam se obratim lično.

Gospodine Rodiću, mene, kao studenta prava, mene kao devojku koja radi puno radno vreme, mene kao buduću majku i suprugu, mene kao nekoga ko će sutra biti deo ovog posrnulog društva baš kao i što sam danas, mene ne zanima Vaš privatni život, mene ne zanima u kakvim ste odnosima, privatnim i poslovnim za Draganom Vučićevićem i Željkom Mitrovićem. Mene ne zanima da li ste, iako duboko verujem da niste, počinili krivična dela koja Vam medijskom manipulacijom pripisuju.

Mene, zanima budućnost, kako moja, tako i budućnost mojih najbližih. Mene zanima da li ću, sutra, kad završim fakultet, moći da se zaposlim bez članske kartice niti jedne stranke. Mene zanima šta se juče desilo u mojoj zemlji i okruženju. Mene zanima ova zemlja. Mene zanima da li moju zemlju podjednako zanima moja budućnost?

Rekli bi ljudi da i ne treba. Ja smatram da sam budućnost ove zemlje I da bi shodno tome, ovu zemlju trebalo da zanima moja budućnost. Pošto smo na margini pucanja, svi, i penzioneri, i generacija mojih roditelja, i Vi I ja, želela sam da Vam se obratim lično, Vama, vašim novinarima, fotografima, sekretaricama i čuvarima.

Hvala Vam gospodine Rodiću što brinete za moju budućnost. Hvala Vam što predstavljate moju sadašnjost i hvala Vam što ste uz mene i sve meni slične. Hvala Vam što se borite da upalite svetlo i u onima u kojima vlada mrak.

Hvala Vam što se niste spustili na nivo tabloidnog rečnika "njima" svojstvenog. Hvala Vam što predstavljate istinu i čast, a ne prljavštinu i talog ovog društva. Hvala Vam što ste trn u oku onima koji ne žele da vidimo stvarnost. Ne žele oni da nas navedu na odgovore, oni žele da verujemo u njihove.

Ja neću da zatvaram oči pred istinom, ja neću da živim u mraku i slušam moju majku koja govori da nikad u životu nije radila više za manje novca. Žena koja je ostvarena kao dobra majka dvoje dece, kao supruga i kao najbolja u svojoj struci.

Ja neću da verujem u paralelni svet obmane da nam nikad nije bilo bolje. Neću da bude bolje samo onima koji pristaju da se povinuju moćnicima i trenutnom režimu. Ja neću da o mojoj budućnosti odlučuje jedan poltron i režimski sluga, i drugi stvaralac najgore generacije ikada. Prvi verovatno nema nikoga, a drugi koji je vešto izolovao svoju decu i jedno zbrinuo u Engleskoj, drugo svojim manipulacijama bez imalo muke spasao zatvora. Takav čovek nema pravo da govori ni o kakvim krivičnim delima jer smo svi svedoci veštog prikrivanja dva ubistva.

Dve nedužne devojke. Jedna je tek ušla u zivot, a druga ga je previše živela sa pogrešnim ljudima. Jedan čovek koji je na nacionalnoj frenkvenciji prvi u etar pustio prostitutke i kriminalce. Čovek koji propagira nasilje nad ženama, i onaj drugi, režimski sluga koji propagira nasilje nad svima.

Gospodine Rodiću, ukoliko čitate ovo, u ime nekih meni važnih ljudi bez jakih veza u državnoj upravi, ljudi bez članskih kartica političkih stranaka, ljudi koji se bore za sebe i svoje porodice baš kao sto se i Vi borite za sve porodice u ovoj zemlji, u svoje lično ime, želim da se izvinim Vama. Izvinite što ste braneći sve nas, stradali Vi.

Izvinite što Vam u Vašoj zemlji treba policijska zaštita samo zato što govorite ono što mi mislimo. Izvinite što nas spasavate, a mi Vas i dalje guramo. Izvinite što niste bezbedni, što ste ugroženi i Vi i Vaša porodica, pa onda i svi zaposleni.

Izvinite što u 21.veku bijete bitku sa medijskim mrakom i nametnutim totalitarizmom. Nametnutim metodama ucena i izazivanja opšteg straha da bilo ko progovori. Izvinite što se takvim povodom oglašavate umesto da dajete izjavu sa neke proslave povodom mnogobrojnih nagrada koje imaju Vaši novinari i fotoreporteri. Izvinite!!!

Ali Vas molim, u ime svih gore pomenutih i mnogih drugih koji bi se prepoznali u mojim rečima, nemojte da posustanete!

Molim Vas da nastavite da brinete za moju budućnost, jer nema ko drugi! Neophodna je hrabrost da se stane uz svoj narod i bori za njegovu budućnost, visprenost da se borba održi i mudrost da ne prestane pod pritiskom onih koji je nisu dostojni. Vi jeste, stoga nastavite da budete najbolji u tome što radite.

Dozvolite mi da i za 10 godina budem ponosna i govorim "moje novine". Ostanite sve što ste sada, i nikad ne postanite ono što nikad niste bili. Vi ćete uvek biti čovek koji se u mraku borio za svetlo, i to Vam ja, a verujem i dobri ljudi ovog naroda nikad neće zaboraviti. Budite spokojni, ako neko krene na Vas, krenuo je na narod. A to njima narod, nikada neće zaboraviti.

Svako dobro Vama, Vašoj porodici i svim Vašim kolegama i vrednim ljudima koji su učinili da mi sa druge strane znamo istinu, budimo se i ležemo sa Vama.

Sa poštovanjem,

Marković Jelena

(Beograd)