OTVORENO PISMO ČITATELJKE KURIRA: Gospodine Rodiću, hvala vam što brinete za moju budućnost!
Gospodine Rodiću, mene, kao studenta prava, mene kao devojku koja radi puno radno vreme, mene kao buduću majku i suprugu, mene kao nekoga ko će sutra biti deo ovog posrnulog društva baš kao i što sam danas, mene ne zanima Vaš privatni život, mene ne zanima u kakvim ste odnosima, privatnim i poslovnim za Draganom Vučićevićem i Željkom Mitrovićem. Mene ne zanima da li ste, iako duboko verujem da niste, počinili krivična dela koja Vam medijskom manipulacijom pripisuju.
Mene, zanima budućnost, kako moja, tako i budućnost mojih najbližih. Mene zanima da li ću, sutra, kad završim fakultet, moći da se zaposlim bez članske kartice niti jedne stranke. Mene zanima šta se juče desilo u mojoj zemlji i okruženju. Mene zanima ova zemlja. Mene zanima da li moju zemlju podjednako zanima moja budućnost?
Rekli bi ljudi da i ne treba. Ja smatram da sam budućnost ove zemlje I da bi shodno tome, ovu zemlju trebalo da zanima moja budućnost. Pošto smo na margini pucanja, svi, i penzioneri, i generacija mojih roditelja, i Vi I ja, želela sam da Vam se obratim lično, Vama, vašim novinarima, fotografima, sekretaricama i čuvarima.
Hvala Vam gospodine Rodiću što brinete za moju budućnost. Hvala Vam što predstavljate moju sadašnjost i hvala Vam što ste uz mene i sve meni slične. Hvala Vam što se borite da upalite svetlo i u onima u kojima vlada mrak.
Hvala Vam što se niste spustili na nivo tabloidnog rečnika "njima" svojstvenog. Hvala Vam što predstavljate istinu i čast, a ne prljavštinu i talog ovog društva. Hvala Vam što ste trn u oku onima koji ne žele da vidimo stvarnost. Ne žele oni da nas navedu na odgovore, oni žele da verujemo u njihove.
Ja neću da zatvaram oči pred istinom, ja neću da živim u mraku i slušam moju majku koja govori da nikad u životu nije radila više za manje novca. Žena koja je ostvarena kao dobra majka dvoje dece, kao supruga i kao najbolja u svojoj struci.
Ja neću da verujem u paralelni svet obmane da nam nikad nije bilo bolje. Neću da bude bolje samo onima koji pristaju da se povinuju moćnicima i trenutnom režimu. Ja neću da o mojoj budućnosti odlučuje jedan poltron i režimski sluga, i drugi stvaralac najgore generacije ikada. Prvi verovatno nema nikoga, a drugi koji je vešto izolovao svoju decu i jedno zbrinuo u Engleskoj, drugo svojim manipulacijama bez imalo muke spasao zatvora. Takav čovek nema pravo da govori ni o kakvim krivičnim delima jer smo svi svedoci veštog prikrivanja dva ubistva.
Dve nedužne devojke. Jedna je tek ušla u zivot, a druga ga je previše živela sa pogrešnim ljudima. Jedan čovek koji je na nacionalnoj frenkvenciji prvi u etar pustio prostitutke i kriminalce. Čovek koji propagira nasilje nad ženama, i onaj drugi, režimski sluga koji propagira nasilje nad svima.
Gospodine Rodiću, ukoliko čitate ovo, u ime nekih meni važnih ljudi bez jakih veza u državnoj upravi, ljudi bez članskih kartica političkih stranaka, ljudi koji se bore za sebe i svoje porodice baš kao sto se i Vi borite za sve porodice u ovoj zemlji, u svoje lično ime, želim da se izvinim Vama. Izvinite što ste braneći sve nas, stradali Vi.
Izvinite što Vam u Vašoj zemlji treba policijska zaštita samo zato što govorite ono što mi mislimo. Izvinite što nas spasavate, a mi Vas i dalje guramo. Izvinite što niste bezbedni, što ste ugroženi i Vi i Vaša porodica, pa onda i svi zaposleni.
Izvinite što u 21.veku bijete bitku sa medijskim mrakom i nametnutim totalitarizmom. Nametnutim metodama ucena i izazivanja opšteg straha da bilo ko progovori. Izvinite što se takvim povodom oglašavate umesto da dajete izjavu sa neke proslave povodom mnogobrojnih nagrada koje imaju Vaši novinari i fotoreporteri. Izvinite!!!
Ali Vas molim, u ime svih gore pomenutih i mnogih drugih koji bi se prepoznali u mojim rečima, nemojte da posustanete!
Molim Vas da nastavite da brinete za moju budućnost, jer nema ko drugi! Neophodna je hrabrost da se stane uz svoj narod i bori za njegovu budućnost, visprenost da se borba održi i mudrost da ne prestane pod pritiskom onih koji je nisu dostojni. Vi jeste, stoga nastavite da budete najbolji u tome što radite.
Dozvolite mi da i za 10 godina budem ponosna i govorim "moje novine". Ostanite sve što ste sada, i nikad ne postanite ono što nikad niste bili. Vi ćete uvek biti čovek koji se u mraku borio za svetlo, i to Vam ja, a verujem i dobri ljudi ovog naroda nikad neće zaboraviti. Budite spokojni, ako neko krene na Vas, krenuo je na narod. A to njima narod, nikada neće zaboraviti.
Svako dobro Vama, Vašoj porodici i svim Vašim kolegama i vrednim ljudima koji su učinili da mi sa druge strane znamo istinu, budimo se i ležemo sa Vama.
Sa poštovanjem,
Marković Jelena
(Beograd)