Ova tvrdnja je izazvala mnogo polemika i debata. I to s pravom. Ovaj naivan i ostrašćen stav ne uzima u obzir naučno dokazane prednosti rasprostranjenog nuklearnog uništenja, tvrdi Din Burnet profesor neuronauke i profesor na Univerzitetu Kardif u autorskom tekstu za britanski Gardijan.
Time on oduzima ljudima mnoge dobre posledice nukelarne katastrofe kao što su:
1. Kraj ekonomske neizvesnosti
Kejnzijanska ekonomija tvrdi da je potrošnja za vojsku dobra za ekonomiju. Još moderniji argumenti tvrde da je su trenutne ekonomske nevolje koje pogađaju naše društvo posledica dugog perioda relativnog mira.
Logično bi bilo onda da se ovo popravi tako što bi se pokrenuo rat za kraj svih ratova.
Investotori ne bi bili tada zabrinuti oko napretka kineske proizvodnje jer bi bili suviše zauzeti traženjem nekakvog korenja za jelo. Takođe posle nuklearnog rata svi preživeli članovi društva odmah bi postali viskoobučeni i traženi radnici s obzirom da su svi ostali poprilično mrtvi.
Bilo bi posla za sve i svakoga - popravka kuća, puteva, farmi, kanalizacije, električne mreže i ostale infrastrukture.
2. Nestanak migrantske krize
Migranstak kriza potresa i Veliku Britaniju. Osnovni problem je taj što migranti beže iz ratom zahvaćenih zemalja negde drugde. Oni nešto ciničniji tvrde da dolaze da uzmu naše poslove ili da se okoriste o bogatiju zemlju.
Jedan pristojan nuklearni rat bi stavio tačku na sve ovo tako što bi svaku zemlju pretvorio u zabit opustošenu radijacijom.
Ako živite u zemlji koja je zabit opustošena radijacijom bez mnogo izvora hrane i ostalih resursa bilo bi potpuno besmisleno da uložite napor da se prebacite u neku drugu zabit opustošenu radijacijom koja takođe nema mnogo izvora hrane i ostalih resursa.
Posebno jer je sada prelazak velikih relacija mnogo komplikovanije nego do sada.
Tako]e, teško bi onda stajao argument da je "Britanija puna" s obzirom da je većina populacije dezintegrisana.
3. Svet pun osa
Kada svet prekrije radijacija to će uticati na sve oblike života, ne samo na ljude. Mnoge pripitomljene vrste zavise od našeg opstanka, pa tako ni one ne bi dobro prošle. U svetlu toga oni preživeli bi morali da nauče da dele svet sa malo otpornijim vrstama.
Mnogi misle da su bubašvabe one koje bi bile dominantne posle nuklearnog rata. Na njihovu nesreću nije to baš skroz tačno. Vrsta koja je još otpornija na radijaciju je Hobrobracon hebetor - inače jedna vrsta ose.
Dakle u postapokaliptičnom svetu ona manjina koja bi preživela delila bi planetu sa bezbrojem osa.
A ko ne voli ose, zar ne?
Tako druželjubive životinje, uvek voljne da se pridruže pikniku i da podele sa vama vaš sladoled, dajući vam poseban "ubod" ako pokušate da se igrate sa njima... A grade i gnezda u vašem neupotrebljenom prostoru, samo da bi bili dobre komšije.
4. Pobesneli Maks bi bio realnost
Pobesneli Maks je jedan vodećih bioskopskih naslova. Nuklearni rat bi to pretvorio u stvarnost. Zamislite to uzbuđenje gde vašim sklepanim automobilom od delova sa deponija jurite putevima u borbi za preživljavanje sa bandama koje tumaraju svuda unaokolo.
Autor ovog teksta ne smatra zaista da je nuklearni rat dobra stvar. Doduše mislio je da tako razmišljaju i ostali ali sada već nije siguran u to.
(TheGuardian/EPK)