Ipak taj nedostatak sna, koji se inače naziva poremećajem u spavanju, nije negativno uticao na nju. I premda mnogi ljudi misle da se mogu "provući" s tek nekoliko sati sna dnevno, oni su ustvari hronično neispavani. Što nije slučaj i kod kratkih spavača.
Jing-Hui Fu, biolog i ljudska genetičarka na kalifornijskom Univerzitetu, počela je da proučava kratke spavače 1996. godine, kad joj je u laboratoriju došla žena koja je želela da istraži zašto se njena cela porodica budi jako rano svakog dana.
Fu je započela istragu i uskoro otkrila da postoje tri vrste osoba: ranoranioci, noćne ptice i drugi, koji su dolazili u njenu kliniku. Ipak ono što je još važnije bilo je da je otkrila da postoje posebne osobine koje su bile povezane uz sve tri vrste.
Gotovo 20 godina posle, Fu još uvek proučava obrasce spavanja i kako genetika može da utiče na njih, napominjući da je njeno područje istraživanja finansijski neisplativo, pa zato i traje toliko dugo, premda je "uz vodu i zrak, san najvažnija stvar za ljude".
Tokom godina je tako otkrila i grupu kratkih spavača koje ne muči nesanica, niti su ovisnici o kofeinu, nego ljudi koji savršeno funkcionišu naspavani su i odmorni, iako spavaju toliko malo da bi 99 posto ljudi na njihovom mestu padalo s nogu nakon svega nedelju dana.
Jedna od osoba koja je posebno fascinirala Fu tokom istraživanja je Ebi Ros. Ova 64-godišnjakinja je slučajno počela da čita o kratkim spavačima i vrlo brzo shvatila da se uklapa u priču.
Odlučila je da učestvuje u Fuinom istraživanju, pa je došla u laboratoriju, dala krv i počela da odgovara na brojna pitanja psihologa i doktora iz celog sveta.
Aktvnija od većine ljudi
Otkad pamti, Ros je malo spavala. Od najranijih dana se priseća kako bi ustajala i doručkovala s roditeljima, što odgovara navikama kratkih spavača, kod kojih se ova navika/osobina obično počne javljati u detinjstvu ili ranoj odrasloj dobi.
Ros je diplomirala za samo tri godine jer je mogla da sluša više predavanja i duže da uči, budući da je duže bila budna od drugih studenata. Dok su se drugi grozili celonoćnih učenja pred ispite, za Ros bi to bile uobičajene večeri.
Uz to, Ros tvrdi da bi uvek bez problema mogla zaspati, pa je znala odspavati sat-dva i nastaviti s učenjem.
S 35 godina je počela s radom na doktoratu, pisala je disertaciju i brinula se o troje dece. "Ako bih po noći morala da ustanem i nahranim bebu, jednostavno bih ostala budna i učila psihologiju."
Nakon toga je počela da radi na dva fakulteta, pa je učestvovala u radu brojnih organizacija.
Mogli bismo reći da je Ros vodila neverojatno aktivan život, čak i da je spavala kao većina ljudi. No ona je to sve obavljala nakon četiri sata sna.
Pre 10 godina, otrčala je 37 maratona u jednom mesecu, a čak i danas redovno trči i puno hoda.
Uz brojne druge obaveze i hobije, Ros tvrdi da je nalik svom 92-godišnjem ocu, koji je isto kratki spavač celog života. Godinama su njih dvoje znali da se dopisuju u pet sati svakog jutra, započinjući na taj način zajedno novi dan.
Uglavnom, Ros je prihvatila svoje spavalačke navike i ne smatra ih teretom.
A Fu je otkrila da je kratko spavanje najvećim delom povezano s genetikom, tačnije s genom DEC2, koji utiče na dnevni ritam spavanja i budnog stanja - tačnije biološkog ritma na koji utiče svetlost i temperatura. Doduše s objavom ovih pronalazaka još čeka.
Dobra stvar je da nisu otkriveni nikakvi dugoročni učinci na zdravlje kratkih spavača, a budući da su mnogi vrlo aktivni i u starijoj dobi, postoji čak i hipoteza da kratki spavači duže žive od drugih ljudi.
(Yahoo)