Stručnjaci kažu da bi obaveštajne službe trebalo da otkriju ko ilegalno špijunira
BEOGRAD - Direktor Vojnobezbednosne agencije Petar Cvetković otkrio je da u Srbiji praktično svi imaju mogućnost da prisluškuju, a da to posebno koriste biznismeni. On, međutim, priznaje da bezbednosne službe ne mogu tome da stanu na kraj.
- Uređaji za prisluškivanje su veoma jeftini. Ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje o njihovom uvozu. Da li vi verujete da nijedan novokomponovani biznismen, novokomponovani kriminalac ili konsultantska kuća nemaju takve uređaje? Ne da prisluškuju vojsku ili nekog iz državnog vrha, nego jednostavno da špijuniraju neku firmu ili klijenta - naveo je Cvetković u intervjuu za Nedeljnik, dodajući i da sam vodi računa da ne priča preko telefona o poverljivim stvarima.
Komentarišući Cvetkovićevu izjavu, stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi obaveštajne službe trebalo da rade na sprečavanju ilegalnog prisluškivanja kad već imaju takva saznanja.
Direktor Centra za bezbednost i politiku Predrag Petrović potvrđuje da je široko rasprostranjena pojava prisluškivanja u privatne svrhe.
- Umesto da traži od građana da prijavljuju prisluškivanje, Cvetković bi trebalo da izađe u javnost i kaže koliko je do sad takvih akcija sprečeno. Takođe, bio bi red i da napokon objave dokle se stiglo sa istragom o prisluškivanju predsednika i premijera Srbije, a o kojem svako malo čujemo u medijima - kaže Petrović.
Darko Trifunović sa Fakulteta za bezbednost smatra da je dužnost službi da otkriju ko koga prisluškuje.
- Ako su toliko dobro informisani o nezakonitim prisluškivanjima, zašto ne urade nešto kada je o tome reč? Zakon je jasan i oni umesto da ga sprovode bave se međusobnim prisluškivanjima. Jasno je da treba da se plašimo rada naših bezbednosnih službi jer postoji bojazan da oni to rade u interesu partija, a ne građana - zaključuje Trifunović.
(J. R.)
- Uređaji za prisluškivanje su veoma jeftini. Ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje o njihovom uvozu. Da li vi verujete da nijedan novokomponovani biznismen, novokomponovani kriminalac ili konsultantska kuća nemaju takve uređaje? Ne da prisluškuju vojsku ili nekog iz državnog vrha, nego jednostavno da špijuniraju neku firmu ili klijenta - naveo je Cvetković u intervjuu za Nedeljnik, dodajući i da sam vodi računa da ne priča preko telefona o poverljivim stvarima.
Komentarišući Cvetkovićevu izjavu, stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi obaveštajne službe trebalo da rade na sprečavanju ilegalnog prisluškivanja kad već imaju takva saznanja.
Direktor Centra za bezbednost i politiku Predrag Petrović potvrđuje da je široko rasprostranjena pojava prisluškivanja u privatne svrhe.
- Umesto da traži od građana da prijavljuju prisluškivanje, Cvetković bi trebalo da izađe u javnost i kaže koliko je do sad takvih akcija sprečeno. Takođe, bio bi red i da napokon objave dokle se stiglo sa istragom o prisluškivanju predsednika i premijera Srbije, a o kojem svako malo čujemo u medijima - kaže Petrović.
Darko Trifunović sa Fakulteta za bezbednost smatra da je dužnost službi da otkriju ko koga prisluškuje.
- Ako su toliko dobro informisani o nezakonitim prisluškivanjima, zašto ne urade nešto kada je o tome reč? Zakon je jasan i oni umesto da ga sprovode bave se međusobnim prisluškivanjima. Jasno je da treba da se plašimo rada naših bezbednosnih službi jer postoji bojazan da oni to rade u interesu partija, a ne građana - zaključuje Trifunović.
(J. R.)
Shutterstock
Tomislav Nikolić
ALIBI ZA „SLUŠANJE“ BRIGA O DRŽAVI
Kritiku na rad bezbednosnih službi uputio je nedavno i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je u intervjuu za Kurir takođe upozorio da svako može svakog da prisluškuje.
- Znate, kada imate posla sa službama, onda opravdano pretpostavljate da bi volele svakoga da prisluškuju i da često mogu da nađu opravdanje u tome da oni brinu o državi i da bi tim prisluškivanjem mogli da dođu do informacije kojom bi sprečili nešto mnogo negativno - rekao je Nikolić.