Osim stadiona, Partizanu je bilo naloženo da vrati i druge sportske terene, koji su mu odlukom Saveznog sekretara za narodnu odbranu 1990. bili dati na korišćenje bez naknade.
Ovom odlukom, objavljenom na sajtu Apelacionog suda, naloženo je Višem sudu u Beogradu da u ponovnom postupku otkloni bitnu povredu odredaba parničnog postupka i donese zakonitu presudu. Ukinutom presudom iz septembra 2013. godine Partizanu je bilo naloženo da Republici Srbiji odnosno Ministarstvu odbrane pored stadiona JNA vrati i objekte na tom zemljištu, zatim nepokretnosti i objekte veslačkog kluba Partizan na Adi Ciganliji, kao i odbojkaško i košarkaško igralište na Kalemegdanu. Osporenom presudom bilo je utvrđeno da je ništavan i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima u društvenoj svojini bez naknade od 28. marta 1990. godine, kojim je Savezni sekretar za narodnu odbranu izdvojio pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na pomenutim nepokretnostima u Beogradu i preneo ih bez naknade na Partizan.
Takođe je bilo određeno da se briše pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja JSD Partizan u zemljišnim knjigama i da se vrši uknjižba na ranijeg nosioca prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja, odnosno Republike Srbije - Ministarstvo odbrane. Presudom je takođe bilo određeno i da tužilac Ministarstvo obrane i Partizan sami snose svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u obrazloženju odluke naveo da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, odnosno protivurečna razlozima presude, jer je prvostepeni sud utvrdio ništavost spornog ugovora iz razloga za rušljivost ugovora propisanih posebnim zakonom - Zakonom o sredstvima i finansiranju JNA, uz pozivanje na ispunjenost uslova iz Zakona o obligacionim odnosima.
U ponovnom postupku, Apelacioni sud je naložio Višem sudu da napravi razliku između razloga apsolutne i relativne ništavosti i ocenom dokaza utvrdi da li su ispunjeni uslovi za ništavost navedenog ugovora, te da nakon toga donese "novu pravilnu i na zakonu zasnovanu presudu". Ugovorom o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima u društvenoj svojini bez naknade zaključenog između države SFRJ i JSP Partizan, overenim pred sudom 19. aprila 1990. godine, iz vojne imovine izvdojeno je pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja spornim nepokretnostima i isto je preneto bez naknade na JSD Partizan. U vreme zaključenja navedenog ugovora tuženi JSD Partizan je bio upisan u registar kao društvena organizacija. U ukinutoj presudi Viši sud je naveo da u konkretnom slučaju nisu bila ispunjena dva kumulativna uslova iz Zakona o sredstvima i finansiranju JNA, neophodna za zaključenje pomenutog ugovora. Viši sud je u ukinutoj odluci ocenio da je prilikom zaključenja ugovora prvi uslov bio ispunjen - odnosno da je JSD Partizan u vreme zaključenja ugovora imalo status društvene organizacije. Međtum, taj sud je naveo da drugi uslov nije bio ispunjen, odnosno da nije postojao "poseban interes za opštenarodnu odbranu kod prenošenja prava nepokretnosti na tuženog, bez obzira na postojanje rešenja kojim je Savezni sekretar za narodnu odbranu odobrio prenos prava na navedenim nepokretnostima bez naknade na tuženog".