Njegov ustanak bio je povod da Sinan-paša spali mošti Svetog Save, a samog Teodora živog odere
Životu episkopa vršačkog Teodora (Nestorovića) pre nego što je pred kraj 16. veka seo na vladičanski presto ne zna se ništa. Ostalo je samo predanje da je bio „primeran arhijerej, blage naravi, skroman, bogobojažljiv i duboko odan pravoslavlju“.
U njegovo vreme Turci su vladali Banatom i Srbi su pod njima mnogo stradali naočigled nezainteresovane hrišćanske Evrope. Oko 1593. godine u Vršac je stigao glas da su se u Stambolu pobunili janičari. Neki viđeniji Srbi smatrali su da je to pravi trenutak da se podigne ustanak protiv turskog ropstva. Za to su pridobili i episkopa Teodora.
Boj za pravdu i slobodu
On ih je blagoslovio i preporučio: „Uzmite zastave svojih crkava i ukrasite ih likom Svetog Save. Kao što je krsno znamenje bilo na zastavama cara Konstantina, tako neka se naši barjaci viju ukrašeni likom Svetog Save, našeg duhovnog oca i branitelja. Krenimo, deco moja i braćo moja, u boj za pravdu i slobodu!“
Ustanak je počeo 1594. godine i Srbi su u prvi mah imali velikog uspeha. Turci su govorili da ih „ne pobeđuju ustanici, već kaurski svetac Sava“ i ovaj ustanak bio je povod da Sinan-paša na beogradskom Vračaru spali mošti Svetog Save.
Spaljivanje moštiju Svetog Save
Odsudna bitka zbila se u junu te godine, kada se kod Bečkereka, današnjeg Zrenjanina, na jednoj strani našlo 4.300 srpskih ustanika, a na drugoj strani 30.000 Turaka. Gotovo svi Srbi su izginuli, a ono malo preživelih prešlo je u Erdelj, čiji je knez Teodoru dodelio jedno selo kao utočište.
Ali Turci su srpskom episkopu poručili da slobodno može da se vrati u Vršac, pa se on, iako im nije verovao, odlučio na povratak. Nadao se da će njegova žrtva biti dovoljna i da će Turci prestati sa daljim ubijanjem srpskog naroda...
Povratak u Vršac
Čim im je dopao u ruke, Turci su episkopa Teodora zatvorili i posle muka ga živog odrali. Sahranili su ga tajno, pa se njegov grob ni danas ne zna.
Kult ovog svetitelja vekovima živi u Banatu i celoj Karlovačkoj mitropoliji, a Crkva ga proslavlja 29. maja.
MONAH U KOLIBI OD TRSKE
Rafailo je bio hilandarski monah i živeo je na razmeđu 16. i 17. veka. Tamo gde se danas u predgrađu Zrenjanina nalazi Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, Rafailo je po dolasku podigao kolibu od trske, a to se mesto od najranijih vremena naziva Manastir.
Šestougaona kapela na njegovom grobu nalazi se pored oltara Crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, koja je 1826. godine podignuta na temeljima starijeg hrama. Rafailov grob brzo je postao mesto hodočašća, a vernici su tu ostavljali zavetne darove. Slavi se 29. avgusta.