Adneksitis
Zapaljenje jajnika i jajovoda. Najčešći uzročnici su streptokoka, stafilokoka, koli bacil i gonokoka. Najčešće počinje od vagine, grlića materice ili endometrijuma, pa se širi na unutrašnji sloj jajovoda i membrane, a najčešće se javlja za vreme menstruacije, posle porođaja i pobačaja, kao i nakon upotrebe vaginalne kontracepcije. Simptomi su jaki bolovi u donjem delu stomaka, povišena temperatura, ubrzan puls, a moguće je i povraćanje.
Ambliopija
Senzorni poremećaj oka usled nemogućnosti razvoja vidne oštrine na jednom ili oba oka. Najčešće se javlja u periodu od rođenja do devete godine. Ako jedno oko postane vodeće, a drugo češće skreće, njegova vidna oštrina može da ostane na istom nivou ili da dođe do regresije, dok vodeće oko i dalje razvija vidnu oštrinu. Manja oštrina vida ne može da se popravi nikakvim korekcionim staklima, pa je izuzetno važno na vreme uočiti promene na oku i pravovremeno reagovati.
Dizartrija
Poremećaj govora i smetnje u stvaranju glasova zbog oštećenja nervno-mišićne govorne muskulature. Javlja se kao posledica cerebralne paralize, povreda i tumora mozga, šloga, Parkinsonove bolesti, multiple skleroze. Kao posledica ovih bolesti dolazi do paralize, slabosti ili inkoordinacije mišića jezika, usana, grkljana i nepca. Oboleli imaju promukao glas, usporen, nerazgovetan i slabo artikulisan govor, teško im je da kontrolišu jačinu i visinu glasa, teško gutaju i žvaću.
Distimija
Duševna bolest koja bukvalno znači loše raspoloženje. Glavni simptomi su neraspoloženje, tuga i gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, a prati ih samopotcenjivanje i beznađe. Oboleli ne oseća zadovoljstvo zbog događaja ili stvari koje je ranije voleo. Ljudi sa distimijom su obično nervozni, samokritični, preokupirani događajima iz prošlosti, razočaranjima ili ličnim neuspesima, povučeni u sebe i izolovani od zajednice. Dok depresivni poremećaj karakterišu promene u epizodama, distimija je dugotrajnija. Bolesnici simptome često prihvate kao način života, a potraže pomoć tek kada postanu disfunkcionalni u porodici i radnom okruženju.
Nojman-Pikova bolest
Odnosi se na grupu naslednih metaboličkih poremećaja u razgradnji lipida, usled čega dolazi do nakupljanja štetnih količina masti u mozgu, koštanoj srži, jetri, plućima i slezini. Tip A je najčešći oblik, koji se javlja već na rođenju, a simptomi su povećana jetra, žutica i teže oštećenje mozga. Kako bolest napreduje, dete postaje mentalno zaostalo, slabe mu vid i sluh, javlja se i mišićna hipotonija, pa često ne živi duže od četiri godine. Za tip B karakteristični su povećana jetra i slezina, kao i problemi s disanjem, dok neuroloških smetnji nema. Tip C je smrtonosan.
Pripremila: Vanja Ostojić