Svi sveti Srbi (26)
GAVRILO I: Sultan ubio patrijarha zbog veza sa Rusima
Prvi čovek Srpske crkve mnogo vremena provodio je u Moskvi, pa je kod turskog vladara oklevetan da je nagovarao Ruse da ga napadnu. Zbog toga je 1659. osuđen na smrt i obešen
Gavrilo Rajić, kao sveštenik udovac, izabran je za mitropolita raškog, a na saboru u manastiru Morača 1648. i za patrijarha. Na crkvenog poglavara i episkope je u to vreme, kada nije bilo ni srpske države ni vladara, pao sav teret staranja o narodu. Uz to, trebalo je odupreti se i agresivnim pokušajima unijaćenja Katoličke crkve.
Put u Carigrad
Patrijarh Gavrilo I odmah po izboru putuje u Carigrad kako bi utvrdio svoj položaj i odneo godišnji namet sultanu, a po povratku obilazi eparhije i učvršćuje narod u veri. Istovremeno, prima papine izaslanike i odbija njihove predloge, koji više liče na ucene nego na međusobne ustupke dve crkve.
Put ga 1653. odvodi u Krušedol na Fruškoj gori, a odatle u Vlašku i Moldaviju. Tu je sreo patrijarha antiohijskog na putu za Moskvu i pridružio mu se. Naredne godine je u Moskvi, gde skuplja novčane priloge, ali i traži pomoć za otpor na dva fronta - prema Turcima i prema Katoličkoj crkvi. Pokušava da izdejstvuje štampanje knjiga koje će pravoslavnima pomoći u borbi protiv katoličke jeresi. Srpski patrijarh dva puta se u Moskvi sreo s ruskim carem Aleksejom, ocem Petra Velikog, a s ruskim patrijarhom se sprijateljio.
Gavrilo I odlučio je 1655. da stalno ostane u Moskvi, a svoje pratioce vratio je u Srbiju s porukom da izaberu novog patrijarha. Docnije se, međutim, predomislio, najverovatnije zato što se njegov naslednik okrenuo saradnji sa sultanom, a zanemario hrišćanske saveznike. Posle niza peripetija dobio je dozvolu da napusti Rusiju i vrati se, ali je bio oklevetan kod sultana da je ruskog cara nagovarao da napadne Turke. Zbog tih laži je zatvoren i osuđen na smrt. Obešen je 1659. Crkva ga slavi 26. decembra.
Josif Novi
Jakov je rođen 1568. u Dubrovniku, u porodici Jovana i Ekaterine Fusko. Kao mladić, po završetku školovanja, odlazi na Svetu goru, gde se u manastiru Pantokrator zamonašio i uzeo ime Josif. Dugo je ostao na Svetoj gori, u manastirima Vatoped, Hilandaru, Lavri, Ksiropotamu i Kutlumušu, čiji je iguman bio. Glas o smirenosti ovog monaha i njegovoj predanosti veri došao je i do srpskog patrijarha Gavrila I, koji ga je 1650. godine predložio za mitropolita temišvarskog.
Josif se potom sasvim posvetio unapređenju crkvenog života u svojoj eparhiji: obilazio je narod i crkve, propovedao i poučavao, rukopolagao sveštenike... Osnovao je i školu.
Zbog poodmaklih godina, 1653. sam se povukao s trona Temišvarske eparhije u manastir Partoš u Banatu. Tu su ga često obilazili i sveštenici i narod, želeći da od njega dobiju blagoslov i čuju mudru reč. Tri godine kasnije umro je u Partošu.
Josif je još za života smatran svetiteljem i čudotvorcem. Trideset godina posle smrti Sabor banatske mitropolije naziva ga svetiteljem Josifom Novim. Slavi ga i Rumunska pravoslavna crkva. Mošti Josifa Novog nalaze se u Sabornom hramu u Temišvaru, a proslavlja se 28. septembra.
Put u Carigrad
Patrijarh Gavrilo I odmah po izboru putuje u Carigrad kako bi utvrdio svoj položaj i odneo godišnji namet sultanu, a po povratku obilazi eparhije i učvršćuje narod u veri. Istovremeno, prima papine izaslanike i odbija njihove predloge, koji više liče na ucene nego na međusobne ustupke dve crkve.
Put ga 1653. odvodi u Krušedol na Fruškoj gori, a odatle u Vlašku i Moldaviju. Tu je sreo patrijarha antiohijskog na putu za Moskvu i pridružio mu se. Naredne godine je u Moskvi, gde skuplja novčane priloge, ali i traži pomoć za otpor na dva fronta - prema Turcima i prema Katoličkoj crkvi. Pokušava da izdejstvuje štampanje knjiga koje će pravoslavnima pomoći u borbi protiv katoličke jeresi. Srpski patrijarh dva puta se u Moskvi sreo s ruskim carem Aleksejom, ocem Petra Velikog, a s ruskim patrijarhom se sprijateljio.
Gavrilo I odlučio je 1655. da stalno ostane u Moskvi, a svoje pratioce vratio je u Srbiju s porukom da izaberu novog patrijarha. Docnije se, međutim, predomislio, najverovatnije zato što se njegov naslednik okrenuo saradnji sa sultanom, a zanemario hrišćanske saveznike. Posle niza peripetija dobio je dozvolu da napusti Rusiju i vrati se, ali je bio oklevetan kod sultana da je ruskog cara nagovarao da napadne Turke. Zbog tih laži je zatvoren i osuđen na smrt. Obešen je 1659. Crkva ga slavi 26. decembra.
Josif Novi
Jakov je rođen 1568. u Dubrovniku, u porodici Jovana i Ekaterine Fusko. Kao mladić, po završetku školovanja, odlazi na Svetu goru, gde se u manastiru Pantokrator zamonašio i uzeo ime Josif. Dugo je ostao na Svetoj gori, u manastirima Vatoped, Hilandaru, Lavri, Ksiropotamu i Kutlumušu, čiji je iguman bio. Glas o smirenosti ovog monaha i njegovoj predanosti veri došao je i do srpskog patrijarha Gavrila I, koji ga je 1650. godine predložio za mitropolita temišvarskog.
Josif se potom sasvim posvetio unapređenju crkvenog života u svojoj eparhiji: obilazio je narod i crkve, propovedao i poučavao, rukopolagao sveštenike... Osnovao je i školu.
Zbog poodmaklih godina, 1653. sam se povukao s trona Temišvarske eparhije u manastir Partoš u Banatu. Tu su ga često obilazili i sveštenici i narod, želeći da od njega dobiju blagoslov i čuju mudru reč. Tri godine kasnije umro je u Partošu.
Josif je još za života smatran svetiteljem i čudotvorcem. Trideset godina posle smrti Sabor banatske mitropolije naziva ga svetiteljem Josifom Novim. Slavi ga i Rumunska pravoslavna crkva. Mošti Josifa Novog nalaze se u Sabornom hramu u Temišvaru, a proslavlja se 28. septembra.
MOŠTI PATRIJARHA LEČILE BOLESNE
Njegove mošti isceljivale su bolesne, a u jednom spisu kaže se da Gavrilo posle smrti „čudima proslavi Hrista Boga našeg, imajući kod Boga veliku milost“. Njegova zadužbina je manastir Svete Trojice u Dubnici kod Nove Varoši.