Imao je 40 godina. Supruga i menadžer ove ragbi-ikone, Nadin Lomu, potvrdila je njegovu smt u saopštenju izdatom rano jutros. Lomu se borio sa bolešću bubrega više od 20 godina, ali je lekar i porodični prijatelj Džon Mejhju rekao da je uzrok smrti srčani udar.
"S velikom tugom moram da objavim da je moj dragi muž Džona Lomu umro tokom noći. Ovo je užasan udarac za našu porodicu, i molim vas da poštujete našu privatnost, naročito kada su u pitanju naša dva mlada dečaka. Svi prolazimo kroz traumatične trenutke", navodi se u saopštenju Nadin Lomu.
Predsednik Ragbi saveza Novog Zelanda Stiv Tju je kratko saopštio: "Džona je bio legenda našeg sporta, a voleli su ga mnogi navijači, kako ovde, tako i u svetu".
Džona Lomu je sin imigranata sa Tonge. U početku je bio skroman na terenu, ali je opčinio svet ragbija na Svetskom kupu 1995. godine.
Bio je visok 192 centimetra i težak 119 kilograma, sve u mišićima. Pre Svetskog kupa 1995. imao je samo dva nastupa za "Ol blekse", ali je u polufinalu protiv Engleske okupirao pažnju cele sportske javnosti kada je poput buldožera prošao kroz nekoliko igrača, a onda bukvalno pretrčao preko beka Maka Kata na putu do eseja.
Opšte je mišljenje ljudi iz ragbija da su njegovi nastupi na tom svetskom kupu privukli mnoge sponzore koji su omogućili ragbiju da ode u profesionalne vode.
Na svetskim kupovima 1995. i 1999. godine zabeležio je 15 eseja u 11 utakmica, ali nikada nije osvojio trofej.
Lomu se odlučio za ragbi kada je u radničkom predgrađu Oklenda gledao kako je njegov prijatelj izboden na smrt, što ga je udaljilo od ulica i bandi.
Ragbi mu je dao ne samo novi pravac, već i način da ispolji bes koji je osećao zbog nasilnog odrastanja i zbog toga što je kao mali gledao kako mu otac tuče majku.
Sa svojom fizičkom pojavom bio je preveliki za krilnog igrača, i delovao je vrlo zastrašujuće dok je kao buldožer protrčavao kroz protivničke odbrane. Već tada je, međutim, patio od nefrotskog sindroma, degenerativne bolesti bubrega, koja mu je prekinula karijeru kada je bio na vrhuncu. Lomu je pokušao da se vrati na teren posle transplantacije 2004. godine, ali je morao da odustane od snova da igra na Svetskom kupu 2007. Svoj poslednji takmičarski meč odigrao je 2006. godine.
Lomu je na vrhuncu karijere mogao da razgovara sa Nelsonom Mendelom, a holivudski komičar Robin Vilijams je bio očaran njime, pošto je nosio kapu "Ol bleksa". Igrač je bio gost parlamenata i palata. Njegov otac Semisi Lomu je bio fabrički radnik, izrazito religiozan i strogo je disciplinovao svoju decu. Njegova majka Hepi je držala porodicu na okupu i predstavljala je branu između oca i sina.
"Mama je uvek bila tu da zaštiti decu. A kad je tata hteo da bije decu, ona bi mu preprečila put. To je izgradilo toliko toga u meni. Kada je imao godinu dana, Lomu je poslat na Tongu, gde ga je tokom sledećih pet godina odgajala tetka, za koju je mislio da mu je majka. Kada se vratio na Novi Zeland, pobunio se protiv strogog oca, što je dovelo do otuđenja i navelo ga da društvo pronađe na ulicama.
"To me je očvrsnulo za ragbi. Kada sam igrao i kada sam pomislio da je teško, samo bih pomislio na oca i to mi je bilo dovoljno da prevaziđem teškoće. Taj gnev mi je pomogao", govorio je Lomu.
Posle smrti svog prijatelja, Lomu je pronašao novi smer na koledžu Vesli u Oklandu, čuvenom po razvijanju ragbi talenata Polinezije. Tu je prvi put pokazao svoju razornu kombinaciju snage i brzine. Igrajući na krilu, imao je vremena i prostora da uhvati zalet, tako da je mogao da razbija odbranu ili jednostavno da ih optrči.Za seniorsku reprezentaciju debitovao je juna 1994, kao najmlađi igrač u istoriji "Ol bleka", pošto je imao 19 godina i 45 dana. U prijateljskim utakmicama je savladao tehniku i postao je prava sila za postizanje poena.
U reprezentaciju Novog Zelanda upao je kao zamena posle povrede Džona Timua za Svetski kup 1995, i tada je pokorio svet. U pet utakmica je postigao sedam eseja, uključujući i četiri protiv Engleske.
Ali, tada je već znao da je bolestan. Propustio je utakmice u Južnoj Africi 1996. godine i skoro celu sezonu 1997. Na Igrama Komonvelta 1998. godine osvojio je zlatnu medalju u ragbiju sedam, varijaciji ragbija 15. Na Svetskom kupu 1999. godine postigao je osam eseja u šest utakmica, uključujući i dva u polufinalnom porazu od Francuske.
Lomu je ostao u reprezentaciji do 2002. godine, ali mu se zdravlje pogoršalo. Morao je da ide na dijalizu tri puta nedeljno. Posle transplantacije 2002, igrao je za Nort Harbor u Novom Zelandu i za Kardif Blus u Velsu.
"Nadao sam se da će mi biti bolje, ali mi nikada nije bilo. Ali, znate, nikada ne bih ništa promenio u svom životu", govorio je Lomu.
Svet sporta u šoku posle smrti Lomua
Veliki uticaj Džone Lomua na ragbi i njegova slava, koja se prostirala daleko van tradicionalnih granica tog sporta, bila je više nego vidljiva u mnoštvu oproštajnih poruka koje su se pojavile nakon što je igrač rano jutros umro sa 40 godina.
Šefovi država, navijači, saigrači i bivši rivali izrazili su šok i tugu posle odlaska legendarnog "Ol blek" krila, čiji trk i snaga su uneli revoluciju u ragbi i učinili ga jednim od najpoznatijih imena u ragbiju. Premijer Novog Zelanda Džon Kil rekao je da su misli "cele zemlje uz njegovu porodicu".
"Bio je i ostao legenda tog sporta", rekao je Kič novinarima u Manili, gde se nalazi na samitu Azijske pacifičke ekonomske saradnje (APEK). Ministar sporta Džonatan Kolman rekao je u parlamentu Novog Zelanda da je Lomu karijeru počeo u skromnoj radničkoj porodici u južnim predgrađima Oklenda.
"Džona je dokazao da na Novom Zelandu možete da dođete odakle god i da dođete do vrha", rekao je Kolman.
Lomu se tek u utorak vratio na Novi Zeland, pošto je skoro dva meseca sa porodicom proveo u Evropi tokom Svetskog kupa u ragbiju, na kome su ga često opkoljavali navijači. Nekadašnji lekar reprezentacije Novog Zelanda Džon Mejhju, koji je bio Lomuov bliski prijatelj i pomagao mu je tokom skoro 20-ogodišnje borbe s bolešću bubrega, rekao je da je njegova smrt bila "poptuno neočekivana", kao i da je njen uzrok srčani udar. Lomu je delovao zdravo na Svetskom kupu, a u jednom trenutku je vodio navijače u haki.
"Video sam ga na Svetskom kupu i delovao je jako dobro. Ovo je djavolski šok", rekao je Grejem Henri, selektor tima Novog Zelanda koji je 2011. osvojio Svetski kup.
Lomuu je 1995. godine dijagnostifikovana retka bolest bubrega, zbog čega je prekinuo karijeru 2002. godine. Bubreg mu je transplantiran 2004, posle čega je pokušao da oživi karijeru, ali se konačno povukao 2006. Novi problemi nastali su 2011. godine, kada je njegovo telo odbacilo transplantirani organ. Išao je na dijalizu tri puta nedeljeno u očekivanju nove transplantacije. Lomu je zadržao ogromnu popularnost i nakon penzionisanja, a bio je cenjen čak i u zemljama u kojima je ragbi manje poznat. Nastavio je da putuje svetom kao ambasador sporta, a možda je najpopularniji bio u Engleskoj, u kojoj je imao legendarni status.
"Jako sam potresen vešću da je preminuo Džona Lomu. Najveća superzvezda i fantastično ljudsko biće. Duboko sam ožalošćen", rekao je bivši engleski reprezentativac Džoni Vilkinson. Novozelanđanin Soni Bil Vilijams rekao je da je Lomu bio inspiracija za celu generaciju igrača sa pacifičkih ostrva.
"Džona je za mene bio otelotvorenje tog ostrvskog duha. Mogli biste da kažete da je on bio prva prava svetska ragbi zvezda", rekao je reprezentativac Novog Zelanda.
Nekadašnji kapiten "Ol bleksa" Tana Umaga rekao je da je Lomu "svojeručno vratio ragbi na mapu sveta".
"Moramo da se pobrinemo da se to razume i poštuje. 'Ol bleks' su jako popularni, ali gde god da idete, jedini igrač o kome se priča je Džona Lomu", rekao je Umaga.
Lomuova smrt posebno je pogodila njegovu bivšu srednju školu, Vesli koledž, koji je uglavnom polinežanski internat u Oklendu, i mesto gde je on prvi put zaigrao ragbi. Lomu je kao tinejdžer imao 120 kilograma, a 100 metara je trčao 10,89 sekundi, ali ga je osoblje nagovorilo da pređe na ragbi.