Francuska i EU su pomogle da se stvori Islamska država, onda su joj poželeli doborodošlicu u Evropu, a sada traže da sve to zaboravimo. Da, znam da ovo može zvučati potpuno demode. Uostalom, prema plačljivoj masi sa Fejsbuka i Tvitera, jedino treba podignemo zastavu revolucionarne Francuske, da se pretvaramo da smo veoma uznemireni, i da se priključimo kolektivnoj tugi i izlivu histeričnih emocija stilu Holivuda i sahrane princeze Dajane.
Nije veliko iznenađenje što korporativni mediji i zapadna politička klasa podstiču takvo iracionalno ponašanje, jer oni ne žele da se desi da javnost pažljivo i promišljeno razmisli o njihovoj propaloj politici i propagandi. Jer, kada bi se to desilo, postalo bi očigledno su do ove tragedije, koja se sigurno mogla izbeći dovele francuska i luda paradoksalna politika Evropske unije.
Lako je kriviti ISIL i njihove pristalice, koji su nesumnjivo gomila krvožednih psihopata, ali je važnije ko im je omogućio da uspeju i na koji način? Nikad neću zaboraviti kako su zapadni mediji zvali islamiste koji su kasnije postali ISIL. Zvali su ih ''prodemokratski aktivisti '', "prozapadni pobunjenici '' ili jednostavno ''demokratska opozicija''. Kako zanimljiv izbor reči! A Francuska i dalje podržava ono što je ostalo od takozvane ''umerene opozicije'' u Siriji, grupa koje nisu deo ISIL-a samo zbog borbe za vlast, a ne zato što se ne slažu sa metodama ili ideologijom Islamske države.
Ako ste mogli da čujete u šta ''umereni '' veruju i govore, uverili biste se da se oni mnogo ne razlikuju od terorista koji su ubili toliko ljudi u Parizu. Pre samo nekoliko nedelja, francuski liberalni guru, Bernar Anri-Levi je i dalje navijao za ''umerene '', kao da žali što Obama nije bombardovao Asada pre nego što se ISIL pojavila na sceni.
Naravno, gospodin Anri-Levi je najviše ljut na dežurnog krivca, predsednika Putina, kao suprotnost od njegovih prijatelja iz evropskih elita, koji su pomogli i podržavali revoluciju Vašingtona protiv Asada u Siriji.
Šta sa Libijom? Čini se da su francuske i evropske političke ustanove jednostavno zaboravile na svoj rat u Libiji i nasilni islamistički puč protiv Gadafija koji su izazvali. Francuzi su u vezi zbacivanja Gadafija bili glasniji čak i od Obame, i učestvovali su u bombardovanju Libije. Posledice ove bezobzirne intervencije su takve da je sada Libija propala država u kojoj terorizam i islamizam imaju odrešene ruke.
Francuska pomogla da se destabilizuju dve zemlje u kojima su ISIL i slične grupe sada nezvanični vladari. Francuska je bombardovanjem navela mnoge muslimane, koji se ne bi priključili terorističkim grupama, da im se pridruže i da ih vide kao neku vrstu otpora protiv Zapada. Počeli su da veruju da su islam i muslimani napadnuti i krenuli da hrle u ISIL radi zaštite i odmazde. Tehnički, naravno, oni nisu u pravu, jer je Zapad počeo svoju utopijski, liberalni, program izgradnje nacije ubijanjem pravoslavaca u Srbiji, ali nema veze. Zapad vodi rat protiv svih i svakoga koji ne želi da prihvati njegove lažne vrednosti, bez obzira na veru.
Očigledno, trebalo bi da budemo potpuno slepi da ne očekujemo da ovakve intervencije na Bliskom istoku ne mogu da dovedu ni do čega drugog nego do porasta kriminalnih, radikalnih islamskih grupa koje obećavaju zaštitu i osvetu, Tako je Francuska pomogla da se stvori ISIL.
Međutim, do nedavno je ISIL postojala samo u zemljama koje čiju je destabilizaciju pomogla Francuska, i u dušama malog broja muslimana koji žive u Evropi. Ova situacija se promenila sa kriminalno glupom evropskom politikom ''otvorenih granica za sve”. Otvaranjem vrata za milione muslimana bez ozbiljnog pokušaja da se napravi razlika između pravih izbeglica i mogućih terorističkih infiltratora, elite EU su na građane Evrope i sve prave izbeglice pustile čudovište koje su stvorili.
Jedina svrha Islamske države je da ubije i uništi. Francuska i EU su ih dočekali u Evropi koja je izgubila volju za životom ili za odbranom, i koja je postala više dekadentna nego i staro Zapadno rimsko carstvo.
Ovo neće dobro završiti. Ali zapadne elite bi radije da plačemo na Fejsbuku nego da sednemo i razmislimo, jer tada bi mogli da shvatitimo zašto se sve ovo desilo, i još važnije, šta tek dolazi ...
(Autor: Filip Bakardjiev - priredio M. Đođrević)