VUDU DECA: Večita borba naroda Fon protiv zlih duhova

Profimedia
Nakon što blizanci u ovom narodu preminu, njihovi roditelji nastavljaju da neguju lutke onako kako su brinuli o deci kako bi odagnali zlo

Uzgajanje blizanaca nije lako u Beninu, siromašnoj zemlji na zapadnoj obali Afrike, piše National Geographic. Mortalitet najmlađih – naročito blizanaca – izuzetno je visok, a tokom godina tuge, ožalošćeni roditelji naroda Fon pronašli su interesantan način da se nose s bolom.

Francuski fotograf Erik Laforg proveo je izvesno vreme s pripadnicima ovog naroda i zabeležio tradiciju koja se dugo praktikuje u Beninu: nakon što njihova deca preminu, majke i očevi prave lutke za koje veruju da postaju novi dom dušama njihovih mališana. Uz to, oni smatraju da ovi duhovi imaju moć da donesu porodici sreću ili nesreću, u zavisnosti od toga kako se ona ophodi prema lutkama.
Profimedia 


Zbog toga ožalošćeni roditelji kupaju i „hrane“ lutke, glume da ih uspavljuju, čak ih odvode u škole kako bi umilostivili duhove i oterali zlo od svog doma.

Kako je antropolog Vejd Dejvis objasnio za National Geographic, iako su u mnogim sredinama blizanci simbol disbalansa, u Beninu se veruje da su ovakva deca „dve polovine jedne duše“.

„Blizanci se smatraju bićima božanskog porekla koja žive večno i blagosloviće svakog ko se prema njima ophodi s poštovanjem“, objašnjava antropolog Kosi Đonuku s Univerziteta u Lomeu, u obližnjem Togu.
Profimedia 


Iz tog razloga ne dobijaju sva preminula deca zamene u vidu lutaka. Taj običaj rezervisan je samo za blizance, a u narodu Fon je jedna od dvadeset trudnoća blizanačka.

Njihova smrtnost je toliko visoka da, ukoliko bebe dožive treći mesec, cela zajednica se okuplja i pruža deci darove, objašnjava Laforg.
Profimedia 


Četrdesetogodišnja Hounjoga jedna je od majki koja je doživela ovakvu sudbinu. Ona je dopustila Laforgu da je prati čitavog jednog dana kako bi stekao uvid u svakodnevnicu beninskih „vudu majki“.

Kako je ovaj fotograf otkrio, Hounjogina deca Zinsu i Zinhoue su preminula, ali ona o njima govori u sadašnjem vremenu. Redovno kupa i umiva lutke koje ih predstavljaju, a jednom nedeljno ih odnosi na jezero zbog temeljnog kupanja.
„Kada ih osuši, prska ih parfemom“, kaže Laforg. „Sunđer kojim ih je trljala baca u jezero da ne bi sa sobom u kuću vratila zlo.“

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Misterija plemena Tasadaj: Je li sve bila laž?

Zlato vredno više miliona evra svake godine završi u – kanalizaciji

Gol, ritual koji dečake pretvara u muškarce

Etiopsko pleme reciklira ono što moderno društvo odbacuje

Jesenja migracija: Kako ptice selice znaju gde je jug?