Ovaj zakon konačno rešava status većine nelegalnih objekata omogućavajući im da postanu legalni ako ispunjavaju zakonske uslove i šalje se jasna poruka da država ubuduće neće tolerisati ni centimetar nelegalne gradnje, naveo je Vesić u izjavi dostavljenoj medijima.
Pored toga, grad očekuje prihod od ozakonjenja koji će biti uložen u infrastrukturu i javne objekte kao i povećani prihod od poreza na imovinu pošto će se na ozakonjene objekte sada plaćati porez, dodao je on.
Kako bi primena Zakona o ozakonjenju u Beogradu bila efikasna Sekretarijat za legalizaciju će dobiti iz drugih sekretarijata i preduzeća pravnike, jer naša namera je da predmete rešavamo brzo i efikasno, izjavio je Vesić.
U skladu sa obavezom Beograda koju predviđa zakon, naš Sekretarijat za urbanizam je pripremio predlog Odluke o dozvoljenoj spratnosti po zonama za objekte koji se nalaze u postupku ozakonjenja, rekao je on. Ova odluka će biti usvojena na prvoj narednoj sednici Skupštine grada koja će biti održana do kraja novembra.
Prema predlogu ove odluke grad će biti podeljen na četiri zone, rekao je gradski menadžer. Prvu zonu će činiti rubna područja gradskih opština i prigradske opštine. Druga zona obuhvata poslovno - trgovačke ulice a treća zona najuže gradsko jezgro odnosno opštine Stari grad i Savski venac.
Četvrtu zonu čine svi ostali delovi gradskih opština koji nisu obuhvaćeni u prve tri zone, naveo je Vesić u izjavi dostavljenoj medijima. Na ovaj način omogućićemo efikasnu primenu Zakona, a zaštitićemo određene gradske zone koji su kulturno i istorijsko jezgro grada dodao je on.
Dakle, grad Beograd će u narednim nedeljama početi brzo i efikasno da sprovodi Zakon o ozakonjenju, a sve nadležne komisije koje Zakon predviđa nalaziće se na gradskom nivou kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe u sprovođenju Zakona, rekao je gradski menadžer u izjavi dostavljenoj medijima. Grad Beograd je svojim sugestijama i predlozima aktivno učestvovao u procesu pripreme Zakona zajedno sa nadležnim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekao je Vesić.
U saradnji sa nadležnim ministarstvom podneli smo šest amandmana, preko narodnog poslanika Zorana Babića, kako bi se u Zakonu precizirali određene procedure i kako bi sprovođenje zakona bilo lakše, naveo je on. Svi amandmani grada Beograda su prihvaćeni od strane Vlade.
Amandmani su se ticali dozvoljene spratnosti odnosno davanju ovlašćenja lokalnoj samoupravi da sama propiše spratnost, obavezi svih koji imaju zaključene ugovore o plaćanju naknade za građevinsko zemljište da iste ugovore izvrše do kraja kao i preciziranju da lokalna samouprava nema obavezu da naplaćenu nadoknadu za građevinsko zemljište bilo kom investitoru koji je u procesu ozakonjenja, naveo je gradski menadžer.
Vesić je istakao da će grad Beograd u 2016. godini odvojiti više sredstava za rad inspekcija, posebno građevinske, i da će biti veoma odlučan da ne toleriše ni centimetar nelegalne gradnje. Radimo na tome da se bolje koordinira i objedini rad sa opštinskim inspekcijama, a prema Zakonu o planiranju i izgradnji grad ima pravo da preuzme svaki predmet iz nadležnosti opštinske inspekcije za koji utvrdi da se po njemu ne postupa, rekao je Vesić. Vreme je da u Beogradu, kada je urbanizam u pitanju, posle višedecenijskog haosa zavlada red, zaključio je on u izjavi dostavljenoj medijima.