NENAD POPOVIĆ ZA KURIR: Zidom na granici spasava se Srbija

Da bismo se zaštitili, potrebno je da budemo hermetički zatvoreni za nelegalne migrante, među kojima su potencijalni teroristi. U ovoj državi ne funkcionišu institucije sistema i sve zavisi od volje pojedinaca, a ekonomija se vodi pogrešno

Predsednika Srpske narodne partije Nenada Popovića ne pogađaju žestoke kritike javnosti zbog stava prema migrantima. Kako tvrdi, njegova politika je pobedila jer bi granice trebalo hermetički zatvoriti kako bi se očuvala sigurnost Srbije.

U intervjuu za Kurir Popović objašnjava i zašto je napustio DSS nakon što se njegov bivši lider Vojislav Koštunica povukao iz politike.
- Nakon njegovog odlaska postalo je jasno da to više neće biti ista stranka. Bilo je logično da krenem svojim političkim putem, koji podrazumeva spajanje izvornih vrednosti i principa DSS s modernim i dinamičnim pristupom Srpske narodne partije.

Kakvi su vaši odnosi s Koštunicom danas? Da li se čujete?
- I čujem se i viđam s njim. Voleo bih da se više uključi u politiku. Uradio je mnogo za Srbiju dok je bio premijer.

I šta vam kaže? Kako mu deluje Srbija danas?
- Veoma je zabrinut zbog situacije u kojoj se Srbija nalazi, i to je logično. Svi smo zabrinuti...

Ajde da se vratimo na DSS. Da li mislite da je Sanda Rašković Ivić kompetentna da vodi DSS, ili ste odgovor na to pitanje već dali odlaskom iz stranke?
- Pre svega, to je drugi DSS u odnosu na onaj u kom sam proveo deset godina. U politici niko ne bi trebalo da se vodi simpatijama, već time da li postoje programski ciljevi koji mogu da nas približe.

DSS se razbio na nekoliko delova. Da li će se, posle usitnjavanja, ukrupniti desnica u Srbiji?
- To je logično. SNP ima svoje programske principe na kojima će zasnivati saradnju s drugim partijama, a to su poštovanje preambule Ustava, suprotstavljanje članstvu Srbije u NATO, razvoj odnosa s Republikom Srpskom i njeno očuvanje na dejtonskim principima, odustajanje od evrofanatične politike da EU nema alternativu...

Ne bojite se za budućnost desnice u Srbiji?
- Apsolutno ne. Centar i desni centar su budućnost Srbije. To je jedina prava opcija. Nažalost, opozicija ne može da dođe do izražaja, nema je dovoljno u medijima. I to nije dobro za demokratiju. Naša politika je politika dijaloga, koja toleriše najrazličitija mišljenja. To sam pokazao kada sam sudu demokratske javnosti izneo svoju ideju o podizanju zida na granici s Makedonijom.

Da li je demokratski podići zid?
- Naš predlog o podizanju zida je državnički i odgovoran predlog, koji na prvo mesto stavlja bezbednost građana. Iako smo evroskeptična partija, tražili smo da Srbija vodi istu politiku prema migrantima kao i EU. Pokazalo se da je politika SNP pobedila. Našu politiku sprovodi cela Evropa.

Zar to nije izolacija?
- Naprotiv. Zidom se spasava Srbija! Zidom čuvamo slobodu! Pogledajte Viktora Orbana, nije mario za kritike lažnih humanista, podigao je žicu i Mađarska je bezbedna. Pravom državniku ne treba da ga stranci tapšu po ramenu, već da njegov narod bude zaštićen.

Postoji li pretnja od terorističkih napada u Srbiji?
- Naravno! Vlada je delimično zatvorila granice, ali to nije dovoljno. Da bismo se zaštitili, potrebno je da granice budu hermetički zatvorene za nelegalne i lažne migrante.

Međutim, napade u Parizu izveli su državljani EU...
- To, nažalost, govori da je veoma teško očekivati da migranti i nakon stasavanja dve generacije u Evropi prihvate evropske vrednosti i način života. Velike bezbednosne organizacije govore da turom preko Srbije u EU stižu stotine potencijalnih terorista koji su skriveni među migrantima. Ne znamo koliko ih se zadržalo u Srbiji. To je ogromna opasnost.

Imamo potencijalne teroriste i u komšiluku. U BiH ih je oko 5.000...
- Postoje ćelije i u Srbiji i u BiH, da ne govorim o Makedoniji i našoj južnoj pokrajini Kosovu. Međutim, ne smemo dozvoliti da nam teroristi uđu u zemlju. Oštro se protivimo nameri Vlade da vojne kasarne naseli migrantima. Niko nema pravo da od srpskih kasarni pravi regrutne centre za islamiste.

Dosta kritikujete Vladu u vezi s ovim pitanjem, ali i nekim drugim, postoji li nešto što Vučić i ministri rade kako treba?
- Iako smo opozicija, moram da budem realan i pohvalim rad Vlade na međunarodnom planu. Vode veoma balansiranu politiku, korisnu za građane Srbije.

Da li to znači da ste zadovoljni našim odnosom sa EU?
- U ovom trenutku nema ekonomskog interesa da pristupimo Uniji. Evropske integracije već sada nas previše koštaju. Mi na prvo mesto moramo da stavimo razvoj domaće privrede i da tome podredimo sve političke procese u kojima kao država učestvujemo, a ne da bude obratno, kao što je danas slučaj.

Kako biste ocenili odnos Vlade prema Rusiji i poslednju posetu srpskih zvaničnika Moskvi?
- Putin je pokazao bliskost prema Srbiji time što prima premijera i predsednika maltene svaki put kada dođu u Rusiju. Nijedna zemlja u Rusiji nema takav tretman. Rusija je naš najveći prijatelj.

To su emocije, a šta je s praksom?
- Srbija ima olakšice za izvoz u Rusiju kakve nema nijedna država na svetu. Praktično sve što proizvedemo možemo da izvezemo tamo bez carina, ali taj potencijal ne koristimo u dovoljnoj meri.

Zašto?
- Ne postoje institucije koje se bave razvojem ekonomske saradnje s Rusijom. Imamo veliki broj institucija koje se bave razvojem ekonomske saradnje sa EU, i to je izvanredno, ali i tržište Rusije mora da ima isti tretman. Potrebne su nam institucije za razvoj saradnje s Rusijom poput onih koje već postoje za saradnju sa EU. Potrebna nam je vladina kancelarija za to.

Hajde da se vratimo na unutrašnju politiku. Kako vam deluje odnos SNS i SPS. Da li je SPS suvišan?
- Svi oni su suvišni, vreme je za nove izbore.

Šta najviše zamerate ovoj vladi?
- Ne funkcionišu institucije sistema, već sve zavisi od volje pojedinaca. U uređenim zemljama sistem funkcioniše, bez obzira na to ko je na vlasti. Tako mora da bude i u Srbiji. Uz to, ekonomija se vodi na pogrešan način. U krizi ne može samo da se štedi. Mora da se ulaže i u privredu, kao što to svakog meseca rade Američke federalne rezerve i Evropska centralna banka. Nezaposlenost je naš najveći problem, a time se podstiču privredna aktivnost i novo zapošljavanje.

Ipak, Vlada saopštava da se nezaposlenost smanjuje?
- Mi smo verovatno jedina zemlja u svetu koja je u isto vreme smanjila i stopu nezaposlenosti i broj zaposlenih. To je paradoks koji jedino može da bude objašnjen time da je povećan broj zaposlenih u sivoj zoni i, još žalosnije, time da je Srbiju u međuvremenu napustio veliki broj mladih, visokoobrazovanih stručnjaka. Ako ovako nastavimo, uskoro neće biti nikoga na birou rada, jer će svi napustiti zemlju.

A povećanje penzija?
- Prosečna penzija je 22.726 dinara. Posle navodnog povećanja od 1,25 odsto, prosečna penzija će se povećati za 284 dinara, na 23.010 dinara. Pa toliko naše bake i majke daju poštarima kad ih časte. O kakvom povećanju govorimo kad su ranije penzije smanjene za 10, a neke i za više od 10 odsto.

Da li je politika države u regionu podjednako dobra kao ona na međunarodnom nivou?
- Dva najvažnija kriterijuma kojima se meri uspeh regionalne politike treba da budu razvoj ekonomske saradnje s državama u regionu i zaštita položaja Srba. Ne vidim da je naša vlada u vezi s tim postigla neki rezultat.

Gde greše?
- Srbi u Hrvatskoj su klan - nedoklan narod, koji mnogi u toj zemlji žele da dotuku asimilacijom. Umesto da se Beograd tome odlučno suprotstavi, on se bavi mnogo manje bitnim stvarima iz domena tih odnosa, što je neodgovorno.

Da li Srbija treba da prekine pregovore s Prištinom nakon poslednjih skandala na Kosovu?
- Srbija treba da zamrzne učešće u briselskim pregovorima jer se njima, korak po korak, ukida prisustvo države Srbije na KiM. To je potvrdila odluka takozvanog ustavnog suda lažne države Kosovo da suspenduje formiranje ZSO.

Kako komentarišete blagu reakciju Brisela na to?
- Oni u ovim razgovorima treba da imaju ulogu medijatora, ali izgleda da je jedini cilj EU da Srbija u Briselu bude politički ponižena, a njena imovina na Kosovu opljačkana.

Da li je vreme da Milo Đukanović ode sa vlasti?
- Naravno! U Crnoj Gori imate autentični bunt naroda protiv poslednjeg neskriveno autoritarnog evropskog režima. Đukanović sa svojom klikom tretira Crnu Goru kao feudalno vlasništvo. Nemam ni jedne reči opravdanja za generalnu poziciju Beograda prema položaju srpskog naroda u Crnoj Gori. On je izložen tolikim pritiscima da mogu slobodno da to nazovem tihim genocidom.

Šta Srbija može da uradi u vezi s tim?
- Cilj Đukanovićevog režima je da zatre i preostalih 30 odsto javno deklarisanih i još toliko prikrivenih Srba. Beograd ne sme to mirno da gleda, a to već godinama radi. Ma koliko da su dobri lični odnosi ljudi iz vrha naše vlasti i one u Podgorici, radi njih je nedopustivo pa i sramno žrtvovati vitalne nacionalne interese. Zar je Đukanović za Beograd važniji od Srba u Crnoj Gori?

Zašto se toliko protivite prodaji „Telekoma“?
- Prodavati „Telekom“ danas je protiv svake ekonomske logike, ali to je danas i važno bezbednosno pitanje. Ceo svet je u strahu od terorizma i mi moramo da se zaštitimo. Odbranom „Telekoma“ branimo svoju nacionalnu bezbednost.

U kom smislu?
- Kontrola telekomunikacija predstavlja jedan od glavnih preventivnih vidova zaštite nacionalne bezbednosti. Neka predstavnici Vlade pitaju svog gosta, genseka NATO Stoltenberga, bivšeg premijera Norveške, zašto „Telenor“ nije privatizovan. Hajde da se Srbija u slučaju „Telekoma“ ponaša kao Norveška.