Svakodnevno vam od ranog jutra po sto puta zvone tri telefona. Na poslu vam daju „nemoguću misiju“. Posle toga trčite u kupovinu, pa čim se vratite kući, počnete da kuvate, čistite i perete veš istovremeno i...
Odjednom počinjete loše da pamtite, da vam „preskače srce“ i boli vas ispod plećke. Ali vi ne obraćate pažnju. A onda vam pozli na poslu. Lekar vas gleda i kaže: „Srce vam je u redu. I pritisak, takođe. Vas je oborio stres!“Zato, kako kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja Voždovac, čim osetite nelagodnost koju ne možete da definišete ili se pored neke osobe osećate loše, pazite, možda ste u problemu!
- Stres je najjači faktor rizika za ispoljavanje bolesti koje su nam zapisane u genima. Da njega nema, možda ih pacijent nikada ne bi dobio. Na tegobe čiji je uzrok neka vrsta stresa žali se 90 odsto ljudi - kaže dr Dimitrijević.
Kako dodaje, zbog stresa, a ukoliko čovek ima predispoziciju za to, mogu da obole mozak, srce, krvni sudovi, želudac, creva, bubrezi, mišićni sistem, bešika, genitalni organi.- Jer, bolest ne podrazumeva samo razmnožavanje bakterija ili promene na ćelijama, već i poremećaje funkcionisanja najsitnijih elemenata ćelija.
Kad se na taj način napravi „podloga“ pogodna za nadovezivanje neke bolesti čiji će
Pričajte sa prijateljima
Prim. dr Nevenka Dimitrijević navodi da je preporuka da osoba pod stresom pokuša da pomoć potraži od prijatelja, drugarice, lekara, pa i psihijatra.- Kad ste u stresu, slobodno se posavetujte sa osobom kojoj možete da kažete šta vam je. Bitno je da sami definišete problem i da znate šta vam je tačno smetnja, tada ćete se lakše boriti s tim. Jer zaista, stres je najteži faktor rizika s kojim se danas borimo - kaže ona.
Možemo da pomognemo ako čovek dođe na vreme. A to je kada uoči da ne može da se izbori sa svojim problemima. Pomažemo mu da sam nauči da prevazilazi to što ga muči i da se bori s tim. U tom slučaju efekat delovanja stresa biće ublažen - kaže dr Dimitrijević.