Poslovne investicije - zračak svetla na tmurnom nebu

Finansijski direktori u Evropi nikada u istoriji nisu bili nesigurniji, a dok se opravdanja za sve manji nivo investicija uvećavaju, makroekonomska slika ukazuje donekle i na način na koji se menja ekonomija Starog kontinenta

Često čelnici kompanija odlučuju da ne troše novac više iz emotivnih razloga nego što bi se to moglo očekivati. Osećanje da živimo u nesigurnim vremenima je važno objašnjenje za niske stope ulaganja evropskih kompanija od početka finansijske krize.

Poslednjih godina evropski izvršni direktori su stalno navodili političke rizike - mogućnost da Grčka napusti zonu evra, rat u Ukrajini, nemire na Bliskom istoku ili terorističke napade kao opravdanje zašto ulaganja nisu veća, iako se privreda tog bloka oporavlja. I dalje je sigurnije štedeti nego trošiti.

Kompanija „Dilojt“ (Deloitte), koja je upravo analizirala stavove više od 2.000 finansijskih direktora iz 15 evropskih zemalja, kaže da su poverenje i spremnost za izlaganje riziku dodatno opali u poslednjih šest meseci. Njen zaključak je da su finansijski direktori u ovom delu sveta zabrinuti zbog globalne privredne, tržišne i valutne slabosti, kao i geopolitičke nestabilnosti.

Dve trećine ispitanih finansijskih direktora navelo je da se njihovo poslovanje suočava sa visokim nivoom nesigurnosti, što je porast u odnosu na 60 odsto u prvom kvartalu - uprkos i dalje visokim bruto gotovinskim saldima, samo 41 odsto njih očekuje da njihove kompanije povećaju kapitalne izdatke sledeće godine.

Ne samo da su investicije ostale na istorijski niskom nivou u poređenju sa oporavcima u prethodnom poslovnom ciklusu, već su u drugom kvartalu 2015. sišle u zonu negativnog rasta. U nefinansijskim kompanijama evrozone UBS je ustanovio da je koeficijent kapitalnih izdataka i prodaje i dalje na oko šest odsto - niska vrednost kakva je poslednji put viđena u osamdesetim godinama prošlog veka.

Drugi parametri izazivaju zabunu. Neiskorišćeni proizvodni kapaciteti u Evropi su blizu 18 odsto - što je nivo posle koga bi ulaganja obično počela da rastu. Međutim, nije jasno u kojoj meri ta cifra odražava realno stanje stvari. Budući da je recesija u Evropi trajala tako dugo, mašine i oprema koji bi se u ranijim recesionim periodima umrtvljivali sada su možda odbačeni. Mnogi finansijski direktori kažu da se i dalje sredstva daju za održavanje - obrtni kapital ili savremeniju opremu, na primer - a ne na širenje proizvodnje, niti na istraživanje i razvoj. Ovaj nedostatak istraživanja i razvoja ima posebno zabrinjavajuće posledice za dugoročni potencijal evropskog rasta.

Međutim, makroparametri opet ne daju celovitu sliku. Iako je koeficijent kapitalnih izdataka i prodaje od šest odsto možda bio veoma nizak u 1980-im, isti pokazatelj bi sada mogao govoriti više o načinu na koji se evropska ekonomija menja; od oslanjanja na kapitalno-intenzivne prerađevačke sektore industrije prelazi na sektore koji su manje zahtevni u pogledu ulaganja i zasnovani su na intelektualnoj svojini, kao što je farmaceutska industrija i sektor tehnologije. Pored toga, regionalni procesi u trošenju sredstava ne ističu dovoljno značajne razlike koje postoje od zemlje do zemlje i od sektora do sektora.

Intervjui koje je UBS obavila sa 600 generalnih i finansijskih direktora u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji, koji vode kompanije različite veličine, ukazuju da manje od trećine planira da poveća ulaganje naredne godine, u poređenju sa četvrtinom koja planira da smanji ulaganja.

Ali je jaz između centralnih područja i periferije EU u pogledu ulaganja povećan. Najviši neto procenat kompanija koje planiraju da povećaju kapitalne izdatke je u Italiji, zatim Španiji, dok su menadžeri u Nemačkoj i Francuskoj oprezniji.

U isto vreme ulaganja kompanija u sektoru energetike doživela su kolaps nakon pada cena nafte i sirovina. Prošle godine energetski, hemijski i rudarski sektori doneli su znatno iznad trećine globalnih kapitalnih izdataka, ali bonitetna agencija „Standard end Purs“ (Standard & Poor’s) predviđa da će njihovi troškovi pasti za više od 10 odsto ove godine, kao i da će se taj trend nastaviti naredne godine.

Ipak, dok energetske kompanije drastično smanjuju kapitalne izdatke, trgovinske maloprodajne kompanije i drugi proizvođači vezani za široku potrošnju u Evropi su mnogo optimističniji zahvaljujući porastu domaće potražnje. U nekim zemljama i sektorima potrošnja nije bila ovako jaka od izbijanja ekonomske krize.

Ovo nije važno samo za akcijske investitore. Kompanije koje ulažu više obično zapošljavaju više ljudi, što će doprineti smanjenju šokantno visokih stopa nezaposlenosti u Evropi. Pored toga, privredne investicije su obično prelomni faktor u poslovnom ciklusu i ključne za procenu da li je evrozona na putu održivog oporavka. Ova nedelja je nezahvalna za procene da li se osećaj boljitka vratio u delove Evrope. Ali zavirivanje iza brojki ukazuje da bi to mogao biti slučaj.

Sarah Gordon