Valdec je sredinom oktobra, u Izmiru, sa zaštićene imejl adrese u Izmiru dobio poruko od izvora vrlo bliskog vladi u Ankari s naslovom "Crvena uzbuna!"
Autor kojem je na Tviteru nik "fuatavni" je "krtica" u turskoj vladi godinama. Niko ne zna o kome se radi, ali njegove informacije su se i ranije pokazale pouzdanima u brojnim slučajevima i krizama. Hrvatski mediji su o tome objavili tekst još pre mesec dana. Slutnje su se nažalost obistinile. Prenosimo vam tekst u celosti koji opisuje razgovor hrvatskoh novinara sa visokim zvaničnikom turske vlade.
"Erdoganu ovi izbori nisu pitanje ostanka ili odlaska s vlasti. Već pitanje života i smrti! Učiniće sve da ih dobije, ali ako proceni da gubi, spreman je na svašta. Ne dobrog", odlučan je bio Valdecov sagovornik u Istanbulu još u oktobru meseca.
Namerno mu ne navodimo niti ime niti funkciju iako je ime u Turskoj poznato, a funkcija visoka. I to ne zato jer bi zbog onoga što govori mogao imati neugodnosti, kaže. Već bi mogao izgubiti glavu! Razlažemo moguće scenarije razvoja situacije do dana - do izbora 01. novembra. Ukoliko novo istraživanje javnog mnijenja pokaže da je rejting njegove stranke porastao nakon masakra u Ankari pretprošle subote makar za procenat ili dva, već je izvesno da će se kampanja sve do izbora 1. novembra nastaviti u tom stilu.
"Druga varijanta je odgađanje izbora. Po Ustavu, bez odluke parlamenta to je nemoguće. No svaki zakon ima rupa, pa tako i naš Ustav. Guverneri u provincijama mogu uvesti vanredno stanje iz različitih razloga, nezavisno od parlamenta. Provociranje nemira, oružanih sukoba u gradovima na jugu sa većinskim kurdskim stanovništvom još je jedna od mogućnosti. Naprosto, stvoriti uslove da se izbori ne mogu normalno održati na celoj teritoriji - predviđao je druge varijante."
"Ratno stanje?", pada nam na pamet najradikalnija varijanta.
"I to je moguće, sateran je u ćošak i u stanju je da napravi svašta. Ali rat protiv koga?"
"Nisu li nedavne 'novinarske patke' o incidentima s ruskim avionima koji učestvuju u operacijama u Siriji bile možda svojevrsne 'štih probe' za takav scenario?", nagađamo.
"Moguće", rekao je zamišljeno, zabrinutog lica.
"Ali..., ma ne. Nije valjda baš toliko..."
Nedelju dana kasnije, u Izmiru, otvaramo zaštićenu imejl adresu. Nova poruka. Od njega. Naslov: "Crvena uzbuna!"
"Dragi moji!
Erdogan namerava da sruši ruski avion u Siriji kako bi spriječio svoj pad, kao što znate, rat je poslednje utočište lošeg vlastodršca.
Sada, Erdogan planira više različitih poteza da državu odvuče u haos, a jedan od najradikalnijih je upravo taj, baš kako smo prošle nedelje razgovarali. Naravno, javnosti će, uz orkestriranu pomoć zapadnih medija biti plasirano da su Rusi povredili turski vazdušni prostor.
Smatram da, čak i ako se to dogodi, Rusija ne sme progutati udicu i uzvratiti jer je to upravo ono što on želi. Jasno mu je da je gotov, da je njegova igra završena, a eventualni rat Rusije i Turske taj bi proces zaustavio.
Turski narod ne želi nikakav sukob s Rusijom, naprotiv, osećamo se sigurnije sada kada je vaša vojska u Siriji i uništava teroriste. Iako neki možda osećaju nelagodu zbog intervencije, odlučni ruski potezi protiv terorista bolji su od amričkih trikova poslednjih godina.
Došlo je vreme da pametni ljudi reaguju i sačuvaju mir.
Pozdrav i Bog vas blagoslovio!
A."
Ćutke čitamo pismo. Hotelska soba definitivno nije mesto gde se može otvoreno razgovarati. Posebno nakon što sam pre nego što smo, nakon što smo se smestili otišli u grad, postavio jednostavnu improviziranu 'zamku' - desetak komadića toaletnog papira razbacanih nasumice iza vrata slikao sam fotoaparatom. Kada smo se, nakon nekoliko sati vratili u hotel, pre ulaska u sobu otvorio sam fotografiju na ekranu fotoaparata. Raspored papirića nije bio onakav kakvog sam ostavio.
"Javiti redakcijama odmah ili ne?", raspravljamo stoga nakon nekoliko minuta hodajući izmirskim trgom kod železničke stanice, prepunom izbjeglica iz Sirije.
"Bolje pričekati da se vratimo u Hrvatsku. Sigurno je sigurno."
Tako je izgledao izveštaj hrvatskog novinara.
Izbori u Turskoj su održani 1. novembra a Erdogan je ostao na vlasti. To je činjenica. Isto tako činjenica je da je Turska, pod izgovorom narušavanja vazdušnog prostora, oborila jedan ruski avion. Da li je ovo dokaz da je Erdogan planirao rat sa Rusijom ili je sve splet samo nesrećnih okolnosti.
Ostavljamo vam da sami procenite.
(Express.hr/EPK)