Kako bi ljudi bili odeveni, kako bi se ponašali, kakvom bi se tehnikom služili. Da li bi nam se možda slatko nasmejali kada bismo ih zamolili da nam pokažu gde da kupimo novine?
A upravo takav život danas živi Otis Džonson, čovek koji je poslednji put svet video davne 1975. godine dok mu je bilo samo 25.
"Sve se promenilo. S prozora više ne gledaju ljudi, sada s njih dopiru videa. A ljudi? Ljudi mi deluju poput tajnih agenata s tim žicama u ušima dok pričaju sami sa sobom. Uopšte ne gledaju kuda idu i ne nikako da dokučim kako im to uspeva", primetio je između ostalog Otis, koji danas voli da dođe na njujorški Tajms Skver kako bi učio o nekom njemu sasvim novom svetu.
Tih davnih sedamdesetih Otis je izveden ispred sudije zbog pokušaja ubistva policajca, a jednom nakon što je pušten na slobodu ostao je "Sam na svetu". Kontakt s porodicom je izgubio otprilike 1998. godine i to je ono što ga neizmjerno boli.
"Lepo je biti slobodan, biti deo društva. Sedeti na suncu i posmatrati druge. I dobro je znati da naučite da pustite stvari, ne držati ljutnju u sebi".
"Znate, mnogi mi govore da mi društvo duguje jer sam odrobijao sve te silne godine, pa i uprkos tome što sam počinio to za što sam zatvoren. Ali, ja ne mislim tako. Ne verujem da mi društvo išta duguje. ali zato verujem da se sve događa s razlogom i da čovek treba pustiti prošlost i posvetiti se budućnost. Ne želim da idem nazad, želim da idem napjed", kazao je Džonson, čija je priča zaintrigirala milione i postala viralni hit.
(Vijesti.ba / Avaz)