Hoće li tvoja kugla odleteti do Meseca?
- Ne bih do Meseca, ali do zlatne medalje može. Mislim da mi je za to potrebno da bacim 22 metra. To će biti više nego dosta. S obzirom na rezultate koji su ostvareni na prethodnim Olimpijskim igrama, to će biti više nego dovoljno. Mislim da će biti 21,80 metara biti dovoljno za zlato, ali 22 je sigurica.
Da li si nekad bacao u Južnoj Americi?
- Tamo nisam, ali pratim kakva je klima, da li će mi odgovarati. Meni je najbitnije da nema mnogo vlage i mislim da mi to neće predstavljati problem. Temperatura neće biti velika jer je finale uvek uveče. Kad smo bili u Pekingu, bili su najgori mogući uslovi, pa mi nije toliko smetalo.
Pretpostavljamo da, baš kao i tvoje kolege, sve što radiš, radiš u sklopu priprema za Rio.
- Kad planiramo, uvek pravimo četvorogodišnji ciklus u kom nam je vrhunac upravo na Olimpijskim igrama. Osvojiti medalju na OI san je svakog sportiste. Da se ne ponavljam, bio bih prezadovoljan i da bude bronzana i za sada sve ide po planu. Rezultatski sam se popravio i već imam ostvarenje koje bi moglo da donese odličje u Brazilu. Stvar je samo da se dobro utreniram i da baš taj rezultat postignem tamo gde treba i kada bude trebalo. Lični rekord mi je 21,58, što će biti više nego dovoljno za bronzanu medalju.
Ko će ti biti najveći konkurenti?
- Najopasniji će svakako biti Nemac David Štorm i jedan od Amerikanaca. Oni uvek izrode nekog novog koji je opasan. Otprilike ću biti među pet, šest bacača koji će ući u najuži krug ljudi koji će se boriti za medalju.
Vežbaš li neki salto za pobedničko postolje?
- Nisam razmišljao o tome, ali ću se najverovatnije skinuti do pojasa i trčati. Gornji deo, naravno. Za sada je to u planu (smeh). To mi prvo pada na pamet.
Koliko bi srpskih medalja tebe zadovoljilo na OI?
- Mislim da će ovo biti najbrojnije Igre za nas, imaćemo najviše učesnika. Mislim da bi deset olimpijskih medalja bio minimum za moje zadovoljstvo. To je želja svih nas. Sigurno je da neće biti lako ostvariti ga jer se u svetu sve više i više ulaže u sport, ali sudeći po ovom letu i celoj godini, mislim da je to realan minimum.
Pored tvoje medalje, čija bi te najviše zadovoljila?
- Smeh, smeh, smeh... E sad si me našo. S obzirom na to da najviše volim atletiku i da veoma dugo nismo imali olimpijsku medalju u našem sportu i s obzirom na to da je to kraljica sportova... mislim da najviše šansi ima Ivana Španović, više i od mene, tu je i Emir Bekrić. Mislim da bismo mi mogli da donesemo tri, pa i četiri medalje računajući Tatjanu Jelaču.
Alarm ne vidi se pravi naslednik
KLINCI, KRENITE NAŠIM STOPAMA
Pričajući o konkurentima, Asmir je istakao da se uvek pojavi neki dobar Amerikanac, pa smo ga pitali ima li šanse da se u skorijoj budućnosti pojavi i neki novi Srbin u njegovoj disciplini.
- Neće se pojaviti novi, bar do Brazila, ali mislim da će ovaj postojeći biti vrlo ozbiljan tamo. Šalu na stranu, naravno da pratim mlađe i to je lošija strana. U svim disciplinama u kojima imamo šampione, poput Emira, Ivane i mene, nema nekog ko će nas naslediti. Ne znam zašto je tako. Da li možda mladi neće da treniraju naše discipline jer neće biti prvi u državi, ne znam stvarno. Po mom mišljenju, trebalo bi da bude obrnuto. Da u nama vide uzore i da krenu našim stopama. Verovatno ću još jedne Olimpijske igre biti na nekom vrhunskom nivou i to je to. Već bi trebalo da se razmišlja o nasledniku. Što se Atletskog saveza tiče, zaista se izdvajaju ozbiljna sredstva za mlade, ali sve je stvar odabira, a možda i motivacije kod tih klinaca.