"Ove nedelje NATO je održao vanrednu sednicu na kojoj je Turska obavestila saveznike o obaranju aviona ruskog vazduhoplovstva zbog kršenja njenog vazdušnog prostora; ovo je ozbiljni incident, koji zahteva smirenost i diplomatiju – i ja bih pozdravio dalje kontakte između Ankare i Moskve", navodi generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu NATO.
"Ovo takođe ističe i potrebu za jačanjem mehanizama kako bi se ovakvi incidenti izbegli u budućnosti. Jer ovo je deo većeg obrasca. Tokom poslednjih nekoliko godina videli smo značajan porast vojnih aktivnosti Rusije oko naših granica, kao i spremnost za upotrebu sile u ostvarivanju političkih ciljeva.26. februara 2014. godine, Rusija je pokrenula takozvanu "vanrednu vežbu“ koja uključuje 38.000 vojnika u njenoj zapadnoj vojnoj oblasti blizu granice sa Ukrajinom. Nekoliko dana kasnije, mnogi od tih istih vojnika bili su uključeni u zauzimanje Krima – dela suverene teritorije Ukrajine.
Kao odgovor na rastuću nepredvidljivost u našem komšiluku, NATO je preduzeo odbrambene mere kako bi zaštitio sve saveznike i nastaviće to da radi dokle god je potrebno. Međutim, ponovno uspostavljanje dugoročne stabilnosti u Evropi takođe zahteva i modernizaciju pravilnika o evropskoj bezbednosti.
Tempo vojnih manevara i vežbi Rusije dostiže nivo kakav nije viđen od kraja Hladnog rata. Tokom protekle tri godine, Rusija je sprovela 18 vanrednih vežbi. U nekim od ruskih vežbi bilo je angažovano preko 150.000 vojnika, a nekoliko njih je izgleda uključivalo simuliranje nuklearnih napada. Takođe vidimo i jasan porast u vazduhoplovnim i pomorskim aktivnostima Rusije, uključujući tu – čini se – testiranje reakcija njenih suseda.
Vojna obuka i vežbe su sastavni deo prava svake države. NATO takođe sprovodi vežbe za svoje snage. Samo prošlog meseca, sproveli smo našu najveću ažbu poslednjih godina, sa 36.000 vojnika raspoređenih širom Portugala, Španije i Italije. Međutim, za razliku od Rusije, mi objavljujemo raspored naših vežbi i pozovemo posmatrače, uključujući i iz Rusije, da prisustvuju. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa ruskom proračunatom nepredvidljivošću i nedostatkom transparentnosti.
Ovo se dešava u kontekstu u kojem režim vojnih aktivnosti u Evropi više ne ispunjava svoju osnovnu svrhu: obezbeđivanje transparentnosti i predvidljivosti. U okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), 57 zemalja, uključujući sve NATO saveznike I RUSIJU u Rusiju, saglasile su se o pravilima koja regulišu vojne aktivnosti u Evropi, uključujući posmatranje i obaveštavanje o vežbama.
Ove mere izražavaju zajedničke principe za izbegavanje sukoba u Evropi, poštujući suverenitet svake zemlje. Ipak, ruske akcije u Ukrajini i pre toga u Gruziji ali i u Moldaviji, ukazuju na činjenicu da se Moskva više ne pridržava tih principa kao nepovredivih. Štaviše, Rusija se udaljila od nekih od ovih argumenata ili koristi pravne praznine za izbegavanje njihovih odredbi.
Ovo nije novi Hladni rat. Ali jeste poziv za buđenje.
Realnost je da je pravilnik o evropskoj bezbednosti zastareo. Moramo da ga modernizujemo a odražava današnju realnost i ponovo uključimo Rusiju. Potrebne su nam vanredne inspekcije vanrednih vežbi. Potrebni su nam niži pragovi za obaveštavanje O vežbama. Potrebne su nam mere za stvaranje veće transparentnosti vojnih aktivnosti i položaja u Evropi. I potrebni su nam zajednički standardi za upravljanje potencijalnim nezgodama i incidentima na moru i u vazduhu.
NATO se pridržava pravila i nastaviće da to čini. Istovremeno, jasno je da je potreban modernizvani režim u okviru OEBS. Ako ne stvorimo nametljiviji i ažurniji režim transparentnosti, dizajniran za ovu novu realnost, opasnost od pogrešnih proračuna, nezgoda i spoticanja ka vojnom sukobu je stvarna i raste.
Ne smemo da mesečarimo ka nenamernoj eskalaciji.
Snažna odbrana saveznika i potraga za recipročnom transparentnošću o vojnim aktivnostima moraju ići ruku pod ruku. Treba da udvostručimo napore za modernizaciju i jačanje pravilnika o evropskoj bezbednosti. Bez njega, ne može biti trajne stabilnosti u Evropi", završava Stoltenberg.