BEOGRAD - Vernici Srpske pravoslavne crkve počinju danas, 28. novembra, šestonedeljni Božićni post kojim se pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika - rođenje Isusa Hrista - Božića.
Božićni post ili Mala četrdesetnica traje od 28. novembra do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.
Post za pravoslavne hrišćane je temelj naše vere, spasonosno sredstvo koje nam pomaže na putu ka spasenju.
Hrišćanski post je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.
Prema rečima blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla objavljenim u njegovoj knizi "Molitve i molbe", post je i danas neophodan jer se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.
Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh Pavle, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro.
Poorati zemlju a ne posejati znači telesni post bez duhovnog. A ne poorati zemlju pa posejati seme to je samo post duhovni, nepriprmenjen telesno, objasnio je patrijarh u svojim duhovnim poukama.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Post je stoga zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.
Kanonom pravoslavne crkve predviđena su četiri posta godišnje, a najduži je Veliki ili Časni post pred praznik Vaskrsenja Hristovog i traje sedam nedelja.
Petrovski i Gospojinski post vernici poštuju pred Petrovdan i Veliku Gospojinu.