Nepravda, šta mi tu možemo. Majstor nije obezbedio lift i, umesto da robija, služiće kaznu kod kuće, kaže Mara Šever, udovica Jovana Ševera
BEOGRAD - Ni posle sedam godina bol za mojim Jovanom ne prolazi. Utehe nema. Kazna koju je majstor dobio je mala, ali šta mi tu možemo - kaže za Kurir Mara Šever, udovica Jovana Ševera, koji je poginuo kad je 6. decembra 2008. propao u okno lifta u zgradi u Ulici Toše Jovanovića na Banovom brdu.
M. M., monter koji je popravljao lift i ostavio ga neobezbeđenog, zbog Ševerove smrti osuđen je na šest meseci kućnog zatvora zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.
Jova me dozivao
- Žao mi je što je kazna minimalna. Na suđenjima kojima sam prisustvovala nije nam se obratio, ni pogledao nas nije. Samo nam je Gradsko stambeno poslalo telegram. Taj majstor je mlad, ali život je lep i kad ste stari. Moj Jova je imao divnu porodicu, decu, unuke - rekla nam je Ševerova.
Ona se seća dana kad je ostala bez supruga.
- Jovan mi je rekao da ide u Moštanicu na plac. Otišla sam da čuvam unuka. Posle nekoliko sati pojavila se moja snaja i rekla da je sin s Jovanom u bolnici, da je povredio nogu. Osetila sam da nešto kriju od mene - tužnim glasom priča Mara. Ona dodaje da je nakon nekoliko sati s komšijama otišla u svoju zgradu.
- Sin je ćutao. Rekla sam mu: „Sine, je li gotovo?“ On mi je samo rekao: „Jeste.“ Ispričao mi je i da je javio sestri i da se ona vraća iz inostranstva, gde živi. Tada sam saznala da je Jovan otvorio vrata lifta u prizemlju i upao u otvor jer nije bilo kabine - kaže naša sagovornica.
- Jova je umro pred sinom. Kada ga je video u bolnici, rekao mu je da nije trebalo da dolazi. Kako su mi komšije kasnije ispričale, iz lifta je dozivao moje ime - ispričala je Mara.
Unuk pita za dedu
Ni posle toliko godina, kaže, nije se privikla na život bez supruga.
- Naš unuk, koji je tada imao tri i po godine, pita za deku i plače kad god ga se seti. Rekla sam mu da je otputovao daleko i da ne može da se vrati - priča naša sagovornica.
M. M., monter koji je popravljao lift i ostavio ga neobezbeđenog, zbog Ševerove smrti osuđen je na šest meseci kućnog zatvora zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.
Jova me dozivao
- Žao mi je što je kazna minimalna. Na suđenjima kojima sam prisustvovala nije nam se obratio, ni pogledao nas nije. Samo nam je Gradsko stambeno poslalo telegram. Taj majstor je mlad, ali život je lep i kad ste stari. Moj Jova je imao divnu porodicu, decu, unuke - rekla nam je Ševerova.
Ona se seća dana kad je ostala bez supruga.
- Jovan mi je rekao da ide u Moštanicu na plac. Otišla sam da čuvam unuka. Posle nekoliko sati pojavila se moja snaja i rekla da je sin s Jovanom u bolnici, da je povredio nogu. Osetila sam da nešto kriju od mene - tužnim glasom priča Mara. Ona dodaje da je nakon nekoliko sati s komšijama otišla u svoju zgradu.
- Sin je ćutao. Rekla sam mu: „Sine, je li gotovo?“ On mi je samo rekao: „Jeste.“ Ispričao mi je i da je javio sestri i da se ona vraća iz inostranstva, gde živi. Tada sam saznala da je Jovan otvorio vrata lifta u prizemlju i upao u otvor jer nije bilo kabine - kaže naša sagovornica.
- Jova je umro pred sinom. Kada ga je video u bolnici, rekao mu je da nije trebalo da dolazi. Kako su mi komšije kasnije ispričale, iz lifta je dozivao moje ime - ispričala je Mara.
Unuk pita za dedu
Ni posle toliko godina, kaže, nije se privikla na život bez supruga.
- Naš unuk, koji je tada imao tri i po godine, pita za deku i plače kad god ga se seti. Rekla sam mu da je otputovao daleko i da ne može da se vrati - priča naša sagovornica.
Nemanja Pančić
Ni posle sedam godina
ĆERKA NE ULAZI U LIFT
Ni sedam godina nakon tragedije Jovanova i Marina ćerka nije ušla u lift.
- Iako živimo na petom spratu, ona ide pešice. Ne može da uđe u lift, tuga je prevelika. Strašne je posledice ostavila ta nesreća na nas - rekla nam je Ševerova.