Kako je saopštila Gradska uprava, građani će imati mogućnost da se priključe na vodovodu i kanalizacionu mrežu i da plaćaju na veliki broj rata.
Vesić je podsetio na strateški plan koji je juče usvojen na sednici Skupštine grada, koji je već počeo da se ostvaruje, a prema kojem će svaki građanin Beograda do 2025. godine imati priključak na vodovod i kanalizaciju.
Ističući da je to realan plan i da je deset godina optimalan period, Vesić je dodao da trenutno trećina Beograda nema kanalizaciju, što je posebno izraženo u prigradskim i rubnim delovima grada.
"Sva postojeća kanalizacija sada se izliva u Savu i Dunav, što je nedopustivo jer smo mi jedini veliki grad u Evropi koji ne prečišćava otpadne vode. Mi smo prva gradska vlast koja je donela odluku na koji način će rešiti ovaj problem", naveo je gradski menadžer.
Prema njegovim rečima, u narednih deset godina biće uloženo 575 miliona evra u pravljenje nedostajuće infrastrukture za vodovod i kanalizaciju i izgradnju pet fabrika za preradu otpadnih voda.
Za realizaciju plana, dodao je Vesić, sredstva će ići delom iz budžeta, iz fondova EU ili javno-privatnog partnerstva.
Govoreći o porezu na imovinu, Vesić je podsetio da su odbornici juče doneli odluku da se stopa amortizacije poveća sa 0,8 na jedan odsto, što znači da će oni koji imaju starije kuće plaćati niži porez.
Podsetio je i da su promenjene neke gradske zone, pa su delovi grada koji su nepravedno bili u višim zonama prebačeni u niže, što će se odraziti na visinu poreza.
Grad je, dodao je, inicirao izmene Zakona o porezu na imovinu jer smatra da zakon treba drugačije da reguliše to pitanje, odnosno da se vidi šta od infrastrukture postoji na terenu, jer se dešava da neko plaća visok porez, a da njegova ulica nema vodovod ili kanalizaciju.
"To želimo da uradimo i sa sportskim centrima, objektima socijalne i dečje zaštite i ideja je da izmenom zakona dođemo do pravednije raspodele i da porez na imovinu prati ono što se zaista dešava na terenu", naveo je Vesić.
Govoreći o uređenju Beograda, Vesić je rekao da će u gradu biti uspostavljeni standardi u postavljanju mobilijara, pa će prestonica biti podeljena na više zona i u svakoj će biti određeno kakva vrsta mobilijara može da postoji.
Od 1. januara, podsetio je, stupa na snagu odluka o zabrani postavljanja zatvorenih bašta na teritoriji užeg centra.
U tom kontekstu, Vesić je podsetio i na odluku koja predviđa da izgled kioska u gradu bude usaglašen sa urbanističkim zahtevima, pa će postojati jedan model u tri veličine, a svi frižideri će morati da budu u okviru kioska.