Istorijski uticaj deviznih kurseva na poljoprivredu u 2016?

Valutne fluktuacije će 2016. godine uticati na poljoprivredna tržišta više nego ikada jer se očekuje da će američki dolar ojačati, dok valute Latinske Amerike i Evrope slabe, tvrdi jedan od vodećih poverilaca u sektoru poljoprivrede.

„Devizni kursevi će tokom 2016. imati veći uticaj na tržišta poljoprivrednih sirovina nego ikada pre“, tvrdi holandska banka Rabobank, vodeći finansijer poljoprivrednika i agropreduzeća širom sveta.

Očekuje se da će dolar jačati u 2016, a mnoga tržišta u usponu će verovatno ublažiti monetarnu politiku.

Kako se sve veći procenat poljoprivrednih sirovina sada proizvodi van SAD, veza između niskih tržišnih cena i smanjenja obima proizvodnje je pokidana, a slabije lokalne valute podstiču dalju ekspanziju proizvodnje u zemljama poput Brazila, Rusije i Ukrajine, objavila je ta banka u svom godišnjem izveštaju.

Kada je reč o prognozama za pojedinačne poljoprivredne sirovine, ova banka tvrdi da šećer ima „najoptimističnije izglede od svih poljoprivrednih sirovina za 2016.“

Očekuje se da će cena ovog zaslađivača, za koji se predviđa da će u četvrtom kvartalu ove godine dostići prosečnu vrednost od 14,5 centi po funti, porasti na 15,5 centi u četvrtom kvartalu sledeće godine.

Banka je takođe optimistična po pitanju pamuka, koji će uspeti da se odlepi od niske cene od 63 centa po funti u ovom kvartalu i očekuje da će cena ove sirovine skočiti na 68 centi kako se zalihe budu postepeno trošile.

Cena kakaoa, čija je vrednost porasla za oko 17 odsto do sada i kojim se trguje za oko 2.270 britanskih funti po toni, trebalo bi da padne jer povećanja cena koja se plaćaju uzgajivačima podstiču proizvodnju i povećavaju ponudu. Cena pšenice će verovatno biti nestabilna jer će konkurentne ponude iz crnomorskog regiona nastaviti da istiskuju tradicionalne izvoznike iz trgovinskih tokova, ukazala je ta banka.

Kada je u pitanju uticaj valuta na trgovinu, Rabobank očekuje da će Brazil imati najveću korist. „Očigledno će brazilski poljoprivredni sektor biti jedan od najvećih dobitnika“, tvrdi ova banka, budući da mali real povećava konkurentnost ove zemlje u izvozu soje, kukuruza, kafe i šećera.

Što se tiče drugih zemalja, slabljenje ukrajinske grivne i ruske rublje učiniće njihov izvoz žitarica još konkurentnijim.

Za američke poljoprivrednike to će značiti da će njihovi proizvodi nastaviti da budu nekonkurentni u poređenju sa rivalskim proizvođačima iz Latinske Amerike i istočne Evrope. Postojano niske cene žitarica i uljane repice će i dalje podsticati skladištenje na gazdinstvima u SAD.

„Snažan američki dolar će nastaviti da ograničava tržišni udeo SAD u ukupnom poljoprivrednom izvozu na globalnom nivou, dok će unutrašnje zalihe rasti“, banka je objavila.

Sa druge strane, mogućnost dalje devalvacije renminbija bi mogla da utiče na uvoznu tražnju Kine, koja je jedan od vodećih kupaca poljoprivrednih roba.

Ta zemlja takođe ima velike zalihe za neku poljoprivrednu robu, među kojima i za žitarice i pamuk. Očekuje se da će u Kini potrošnja nekih sirovina poput šećera pasti za više od tri odsto na godišnjem nivou jer se jeftinije alternative kao što je visokofruktozni kukuruzni sirup sve više koriste kao zamena za šećer, zaključio je Rabobank.

EMIKO TERAZONO