Veliki igrači - motor tržišta akcijskog kapitala u SAD

Nakon obeležavanja Dana zahvalnosti Amerikanci bi trebalo da se zahvale maloj i probranoj grupi kompanija koje su uspele da održe berzanske indekse u zoni prihodovanja.

Ipak, investitori koji nastoje da ostvare povraćaj veći od onog koji dolazi od ulaganja u S&P 500 indeks možda su pre frustrirani nego puni zahvalnosti - dok bi profesionalni investitori sa druge strane Atlantika trebalo da budu zaista zahvalni jer performanse takvog tržišta mogu da nadmaše mnogo lakše.

Segment američke berze na kojoj akcije beleže porast vrednosti, sada već sedam godina zaredom, postao je znatno uži. Prethodno su tu dominirale manje kompanije (koje imaju tendenciju da na duže staze beleže sve bolje rezultate), a danas je to samo šačica velikih igrača za koje počinju da se koriste akronimi.

Neki govore o FANG (zub očnjak) akcijama - „Fejsbuk“ (Facebook), „Amazon“ (Amazon), „Netfliks“ (Netflix) i „Gugl“ (Google), dok kompanija „Ned Dejvis riserč“ (Ned Davis Research) govori o „Sjajnih devet“ (Nifty Nine), dodajući prethodnoj četvorci i „Prajslajn“ (Priceline), „Ibej“ (Ebay), „Starbaks“ (Starbucks), „Majkrosoft“ (Microsoft) i „Sejlsfors“ (Salesforce). (Obratite pažnju da kompanija „Epl“ nije ni na jednoj od ove dve liste.) Ako bi se formirali posebni indeksi za te dve grupe kompanija, istraživanje FT grupe za statistiku pokazuje da bi obe ove skupine ostvarile dobit od po oko 60 odsto ove godine, dok S&P 500 beleži rast oko jedan odsto.

U međuvremenu neponderisana verzija indeksa S&P, u kom uticaj svake akcije na kretanje indeksa iznosi 0,2 odsto, zabeležila je blagi pad tokom godine, iako je glavni indeks u kom uticaj akcija zavisi od tržišne kapitalizacije njihovog emitenta ostvario porast. Dakle, neuobičajeno, prosečne akcije nisu nadmašile indeks. Vrednost većine akcija na američkom tržištu kapitala smanjila se tokom godine, iako su kretanja FANG akcija osigurala porast vrednosti referentnog indeksa.

Suženost je takođe vidljiva i na globalnom nivou. Prema globalnom indeksu MSCI, ove godine vrednost akcija u razvijenom delu sveta pala je za 0,83 odsto izraženo u dolarima, dok je Japan (sa porastom od 10 odsto) jedino veliko tržište koje je imalo izuzetno dobru godinu do sada. (Ovo je delom posledica jakog dolara - ako bi akcije širom sveta bile vrednovane u evrima, valuti koja je oslabila, porast vrednosti bi bio šire rasprostranjen.)

Kakve su posledice toga? Uspeh FANG ukazuje na uspon novog modela u ekonomiji koja se vrti oko usluga, a ne proizvodnje. Ali najbolje bi bilo ne zanositi se. Sve ove kompanije su visoko vrednovane („Ned Dejvis“ ocenjuje da je zbirni odnos tržišne cene i zarade po akciji „Sjajnih devet“ 45, što je duplo više od S&P500). One takođe deluju skupo kada se uzmu u obzir podaci o njihovoj prodaji.

Pomama i uzbuđenje koji se stvaraju oko nekoliko velikih kompanija i zapećak u koji su skrajnute rizičnije male kompanije su klasični simptomi vrhunca optimističnog tržišta. Radi poređenja, pogledajte „Sjajnih devet“ kompanija početkom sedamdesetih godina, ili prvi talas internet kompanija u periodu „dot-kom buma“ kasnih devedesetih godina, kada je bilo moderno govoriti o „novoj ekonomskoj paradigmi“.

Tu je još jedan problem sa kojim se suočavaju oni koji žive od profita ostvarenog na berzi. Kao što sam naveo ranije, godina 2014. bila je annus horribilis za aktivne brokere. Ovo je većim delom posledica niske disperzije - sve akcije su bile sklone kretanju u istom pravcu za isti iznos, te je menadžerima bilo teško da se izdvoje iz mase, čak iako bi napravili dobar izbor akcija.

Ove godine disperzija se vratila na scenu, što je očigledno zbog znatno većih prinosa akcija „Sjajnih devet“ od ostalih na berzi - ali da biste profitirali od toga, bilo je potrebno da se fokusirate na nekoliko velikih akcija koje u startu izgledaju precenjeno i da se držite njih. Gotovo je nemoguće opravdati ovu strategiju, tako da su se mnogi menadžeri fondova odlučili za bolju dugoročnu strategiju kupovine jeftinih akcija, koje su potom donele manje prinose za investitore od prosečnih na berzi.

Hedž fondovi su takođe prošli kroz težak period. Mnogi su neko vreme zaostajali za indeksom i sada se moraju spremiti na pad prinosa na celokupnom tržištu. U tom slučaju, oni imaju pristojnu šansu da nadigraju tržište, ali se to ipak ne bi pretočilo u profit za njihove klijente.

Obratite pažnju da je za vreme previranja u trećem kvartalu američka korporacija za pružanje bankarskih i finansijskih usluga „Siti“ (Citi) konstatovala da je HFRX indeks hedž fondova koji ulažu u akcijski kapital uspeo da zabeleži pad od samo 5,4 odsto u poređenju sa 6,9 odsto S&P - međutim, tokom oporavka u četvrtom kvartalu S&P je još jednom zasijao sa porastom od 6,94 procentna poena, najviše zahvaljujući akcijama FANG.

Istovremeno u Britaniji odvija se gotovo suprotna priča. Indeksi FTSE 100 i FTSE All Share su imali lošu godinu, ali to je većim delom zbog tereta loših akcija mnogih međunarodnih kompanija iz oblasti energetike i prirodnih resursa čije se akcije kotiraju na londonskoj berzi. Sa padom cena metala i naftom, koja još uvek ne može da se oporavi od slobodnog pada koji je počeo pre više od godinu dana, dobra je ideja bila izbegavati ove sektore.

Lak način da se u Britaniji nadmaše prinosi referentnog indeksa bio je držanje podalje od sektora u kojima se beleži pad vrednosti i stavljanje novca na male kompanije.

Ovim se lakše objašnjava konstatacija američke bonitetne agencije „Standard end Purs“ (S&P) da je prošle godine većina aktivnih britanskih fondova bez muke nadmašila njihove referentne indekse i da su na putu da to ponove i ove godine. Oni bi mogli da se nađu u nelagodnoj poziciji kada cene robe konačno počnu da rastu.

Zasad bi bar trebalo da budu zahvalni zbog toga što nisu u SAD, gde, da biste ostvarili profit na tržištu, zaista morate da pokažete zube.

JOHN AUTHERS