Zašto svi vole Telegram, uključujući i džihadiste ID

Telegram sam otkrila tokom nedavnog boravka u Saudijskoj Arabiji. Oni koji ga koriste rekli su mi da prelaze na ovu aplikaciju za dopisivanje s Tvitera (Twitter) i Vacapa (WhatsApp), koji su već godinama izuzetno popularni.

Kad sam preuzela ovu aplikaciju za ćaskanje, naišla sam na nekoliko iranskih kontakata.

„Da li si znala da više od 23 miliona Iranaca koristi Telegram?“, upitao me je jedan od njih putem poruke.

„Telegram ima najbolje nalepnice“, sa oduševljenjem je napisao drugi.

Dobro je, pomislih, da su Saudijci i Iranci pronašli novo utočište gde mogu da se izjašnjavaju i pobegnu od budnog oka vlasti. Dobro je i da su ova dva naroda, inače tako žestoko podeljena oko politike, ujedinjena u korišćenju društvenih mreža.

Međutim, dve nedelje kasnije otkrivena je i mračna strana prednosti koje nudi kompanija „Telegram“ sa sedištem u Berlinu; neposredno nakon napada u Parizu ispostavilo se da je ova platforma za dopisivanje bila jedna od omiljenih i džihadistima ISIS.

ISIS je počeo da koristi Telegram krajem septembra, ubrzo nakon što je najavljeno da će ova aplikacija ponuditi mogućnost korišćenja posebnih kanala koji se reklamiraju kao sigurniji od Tvitera ili Fejsbuka (Facebook). Broj kanala koje ISIS koristi od tada se stalno povećava. Jedan od njih, pod imenom Našir (Nashir), bio je dostupan na osam različitih jezika, uključujući arapski, francuski, nemački i turski.

ISIS, kome je prioritet da dopre do što većeg broja ljudi, smatra da je odlika Telegrama koja najviše privlači korisnike njegova jednostavnost, a ne samo to što je bezbedan.

„ISIS će koristiti bilo koju platformu kako bi širio informacije, a Telegram je brzo postao popularan jer je jednostavan za korišćenje, šalje poruke u trenu, pogotovo što omogućava korisnicima da brzo prilože datoteku bilo koje vrste i veličine... i tako otklanja i potrebu za spoljašnjim linkovima“, kaže Rita Kac (Rita Katz), direktorka grupacije „Sajt intelidžens“ (SITE Intelligence), koja prati sajtove džihadista.

Telegram je nastao pre dve godine kao izum Pavela Durova, koga često nazivaju ruskim Markom Zakerbergom, i ponosno ističe to što je „superbrz, jednostavan i besplatan“, a u isto vreme nudi i visok nivo enkripcije. Aplikacija takođe ima opciju za specijalne tajne prepiske u kojoj se koristi enkripcija „s kraja na kraj“, ne ostavljaju nikakve tragove na serverima, a mogu se slati i poruke koje će se same uništiti nakon što budu pročitane. Telegram je toliko uveren u svoju bezbednost da je čak ponudio i nagradu od 300.000 američkih dolara svakome ko može da dokaže da se poruke mogu dešifrovati.

Durov, za koga je Edvard Snouden (Edward Snowden) heroj, lansirao je Telegram nakon što je odbio da ugasi stranice ruskih opozicionara tokom antivladinih protesta, što ga je dovelo u sukob s Kremljom. Bio je primoran da proda svoj udeo u društvenoj mreži Vkontakte (VKontakte), čiji je osnivač, posle čega je napustio Rusiju. „Naše pravo na privatnu komunikaciju i privatnost važnije je od marginalnih pretnji kojima bi pojedini političari voleli da nas zaplaše“, rekao je on za Fajnenšel tajms u julu.

Statistički gledano, dodao je, mogućnost da se okliznete na mokrom podu u kupatilu i umrete hiljadu puta je veća od one da poginete u terorističkom napadu.

Činjenica da Telegram privlači različite profile ljudi ukazuje na dilemu s kojom se suočavamo - kako zaštititi slobodu izražavanja kad terorističke grupacije zloupotrebljavaju sredstva koja obezbeđuju tu slobodu.

Iako nema dokaza da je Telegram korišćen kako bi se organizovali napadi u Parizu - a i malo je verovatno da vođe ISIS imaju poverenja u društvene mreže kad planiraju svoje ubilačke zaplete - to što terorističke organizacije sve češće koriste šifrovane platforme stvara probleme obaveštajnim i policijskim službama. Rasprave o enkripciji verovatno će postati žučnije nakon krvoprolića u Parizu.

Ljudi koji pažljivo prate aktivnost ISIS na društvenim medijima tvrde da neki od rizika zloupotrebe mogu biti ublaženi pomnijom policijskom kontrolom. Oni ističu da je kanale ISIS bilo lako identifikovati i da je Telegram mogao da ih blokira. U poslednja dva meseca Kacova prati desetine kanala džihadističkih grupa, a Telegram je prvi put reagovao neposredno nakon pariskih napada, kad je blokirao 78 kanala koje su koristili džihadisti ISIS. Ona, međutim, dodaje da su kanali koji imaju veze sa ISIS počeli ponovo da se pojavljuju. Dometi policije su, ipak, ograničeni: alternativni kanali ISIS na Telegramu već su se pojavili. Nema sumnje da propagandna mašinerija ISIS takođe užurbano traži sledeći društveni medij putem koga će širiti svoj otrov.

ROULA KHALAF