„Rosnjeft“ ne oseća sankcije uz priliv od 15 milijardi dolara

Ruska naftna kompanija „Rosnjeft“ (Rosneft) primila je u trećem kvartalu avansne uplate za isporuku nafte u vrednosti preko 15 milijardi dolara - što je prvi veliki priliv sredstava koji je ova grupacija u državnom vlasništvu zabeležila nakon uvođenja zapadnih sankcija.

U izveštaju o profitu za treći kvartal, objavljenom u sredu, ova naftna kompanija koja je u velikim dugovima navodi da je primila avanse u iznosu od 1,027 biliona rubalja (15,7 milijardi dolara) „po osnovu dugoročnih ugovora o snabdevanju“, pritom ne otkrivajući poreklo tog novca.

Ipak, analitičari kažu da je verovatno da je većina uplata izvršena po osnovu dugoročnog ugovora s Kineskom nacionalnom naftnom korporacijom (China National Petroleum Corporation).

Aleksej Bulgakov (Alexei Bulgakov), analitičar kompanije „Zberbanka CIB“, kaže: „Ovo je prva velika uplata iz inostranstva jednoj kompaniji na teritoriji Rusije“ nakon uvođenja ekonomskih sankcija zbog ruske aneksije Krima.

Sankcijama se zabranjuje da američke i evropske kompanije dugoročno finansiraju određene ruske kompanije, uključujući „Rosnjeft“.

Kako su odnosi sa Zapadom zahladili, ruski predsednik Vladimir Putin umnogome je ojačao odnose s Kinom. Ipak, novac kineskih kompanija i banaka sporo pristiže.

Avansi za naftu pristigli na adresu „Rosnjefta“ većim delom su razvejali neizvesnost u pogledu kratkoročnih finansija ove kompanije.

Kad je 2013. otkupio rusku naftnu kompaniju TNK-BP za 55 milijardi dolara, „Rosnjeft“ je preuzeo pozamašne dugove, a nedavna kombinacija pada cene nafte, slabljenja rublje i zapadnih sankcija dovela ga je u nezavidnu poziciju. Prošle srede ova kompanija - koja ne računa preuzete obaveze za snabdevanje naftom po osnovu ugovora o avansnim uplatama u svoj dug - saopštila je da su joj avansi pomogli da smanji neto dug za 39 odsto, na 24,5 milijardi na kraju septembra.

Dugovanja koja „Rosnjeft“ treba da izmiri u periodu od početka oktobra do kraja 2016. iznose 16,2 milijarde dolara, navodi se u prezentaciji investitorima. Ali nakon primanja avansnih uplata u prethodnom kvartalu iz kompanije su izjavili da imaju više od bilion rubalja na raspolaganju za upravljanje dugom.

Ugovor ove kompanije sa CNPC o isporuci 360 miliona tona nafte u periodu od 25 godina potpisan 2013. predviđa pozamašne avanse, ali detalji o dinamici ili uslovima planiranih uplata nisu predstavljeni javnosti.

„Rosnjeft“ je primio u formi avansa 15,5 milijardi dolara na osnovu tog ugovora krajem 2013. i početkom 2014, kaže Bulgakov, ali nedavne uplate su prve nakon uvođenja sankcija Zapada u julu 2014.

Pre toga, avansne uplate na duže staze bile su jedan od omiljenih načina naplate ove kompanije. Međutim, uplate velikih međunarodnih naftnih kompanija, poput „Glenkora“ (Glencore), „Vitola“ (Vitol) i „Trafigure“ (Trafigura), takođe su presušile nakon uvođenja sankcija.

„Činjenica da ‘Rosnjeft’ nije mogao da ima veći priliv avansa u toku protekle dve godine nije posledica cene nafte, to je posledica sankcija“, rekao je Bulgakov. On je dodao da je, prema njegovim procenama, „Rosnjeft“ možda primio ceo avansni iznos od CNPC predviđen ugovorom iz 2013.

„Rosnjeft“ navodi da njegov neto prihod izražen u dolarima u prvih devet meseci ove godine iznosi 5,3 milijarde dolara, što je 11,7 odsto manje nego 2014, dok zarada pre odbijanja kamate, poreza, depresijacije i amortizacije iznosi 15 milijardi dolara, što je 39,3 odsto manje nego lane.

JACK FARCHY - MOSKVA