Masakr u San Bernardinu koji je, u najgoroj masovnoj pucnjavi u SAD u poslednje tri godine, izvršio bračni par pod uticajem Islamske države, ukazuje da za Ameriku postoji unutrašnja pretnja od islamskog terorizma, koga je skoro nemoguće zaustaviti. To bi moglo pokrenuti potencijalno začarani krug, kada islamski ekstremizam hrani antimuslimansku retoriku - što rađa još više nasilja, piše američki magazin Forin Polisi.
Jedan visoki američki obaveštajni zvaničnik je za FP rekao da osumnjičeni par nije imao direktan kontakt sa poznatim terorističkim grupama, kao što su Islamska država ili Al Kaida, ali da je napad na Centar za usluge osoba sa mentalnim invaliditetom bio "isuviše dobro isplaniran", da bi mogao da bude običan čin nasilja na radnom mestu.
Bračni par Sajed Rizvan Faruk i Tašfik Malik su tokom napada nosili pancir i koristili jurišne puške, a u svoj kući su imali magacin sa zalihama pušaka, bombi i metaka. Potvrđeno je i da se Malik na Fejsbuku zaklela na vernost Islamskoj državi.
Zvaničnici koji rade na istrazi su rekli da je moguće da je jedan od dvoje terorista - još nije jasno koji - imao kontakte sa malim brojem pojedinaca za koje su vlasti ranije verovale da su povezani sa ekstremističkim organizacijama, uključujući somalijski Al-Šabab, Nusra front u Siriji i potencijalno ogranak Al Kaide u Jemenu.
Moguće je da su se ti kontakti desili u poslednjih godinu dana, ali nisu zabeleženi nedavno. Što je još važnije, obaveštajne službe su većinu, ako ne i sve te ljude, pre nekog vremena uklonile sa spiska pretnji.
Istražitelji sada i dalje češljaju telefonske, poruke i druge elektronske tragove u potrazi za dokazima veza terorističkog para džihadistima, koji su kontaktirali sa ekstremistima preko društvenih mreža, ali poruke su stare i ne ukazuju na bilo kakvu koordinaciju ili planove za napad.
Napad je usliedio samo nekoliko nedelja nakon što su teroristi Islamske države ubili 130 ljudi u talasu nasilja širom Pariza, što je navelo nekoliko evropskih vlada da narede stroge nove mere za borbu protiv terorizma. Visoki zvaničnici SAD i njihovi zapadni partneri su u više navrata upozorili na opasnost od domaćih napadača, tzv "usamljenih vukova", koji često imaju malo ili nimalo direktnog kontakta sa stranim ekstremističkim grupama i koje je gotovo nemoguće pratiti.
"To je najteži tip napada za otkrivanje", kaže bivši sekretar za unutrašnju bezbednost Majkl Čertof.
Ekstremist
ička propaganda na društvenim mrežama, koja inspiriše usamljene vukove, ne mora čak ni da navodi na ciljeve, dajući domaćim napadačima širok izbor za pronalaženje mekih ciljeva i plan za masovno nasilje sa žrtvama.
Čertof kaže da je ovakan način regrutacije radikalnih džihadista mnogo jači izvor terorizma. Od prošlog septembra, Islamska Država poziva na napade na Zapadu, kao na osvetu, a dobrovoljci sa malo ili nimalo veze sa čvrstim organizacijama su odgovorili smrtonosnim napadima u Evropi, Kanadi i Australiji.
Simpatizeri Islamske država su takođe pokušali da izazovu nasilje u SAD, uključujući i napad sekirom na policiju u Kvinsu u Njujorku, i pokušaj napada na izložbu karikatura proroka Muhameda u predgrađu Dalasa, kada je policija pucala i ubila dvojicu potencijalnih ubica.
Direktor FBI Džejms Komej je u novembru 2014. godine rekao da problem postoji "svuda gde postoje problematične osobe sa pristupom internetu, i on postoji i u SAD".
"Radikalizovani onlajn propagandom, takvi usamljeni vukovi su obučeni da učestvuju u džihadu bez napuštanja podruma ili spavaće sobe ", rekao je Komej.
Ali u nekim slučajevima, nije jasno u kojoj su meri usamljeni napadači bili inspirisani ideologijom Islamske države, ili je ona bila zgodan izgovor za nasilje koje je već prisutno u njihovim srcima," kaže Dž.M. Berger, ekspert za džihadističke aktivnosti u SAD.
"Za ljude koji u životu već imaju probleme koji bi ih doveli do nasilja, mamac slave i osećaja lične vrednosti može da bude okidač, sasvim nejasno povezan sa radikalnom verskom i političkom platformom Islamske države", napisao je Berger.
Po samoj svojoj prirodi, usamljeni napadači obično rade sami ili u veoma malom broju, Čertof objašnjava da to znači da je njihova pretnja usko ograničena, kao što je bio slučaj u San Bernardinu, gde nije postojala organizovana teroristička grupa, kao u Parizu.
Pucnjava u Kaliforniji poklapa se inače sa nedavnim okretom ka neprijateljskoj retorici usmerenoj prema muslimanima u Americi. Tokom predsedničke kampanje, favorit Donald Tramp je rekao da će razmisliti o stvaranju registra muslimana koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama, i zatvoriti neke džamije da bi se zaustavila radikalizacija. On i nekoliko drugih predsedničkih kandidata su kritikovali plan predsednika Baraka Obame da sledeće godine u SAD naseli najmanje 10.000 sirijskih izbeglica koje je kandidat Ben Karson opisao kao "besne pse". Džeb Buš je rekao da treba dozvoliti samo hrišćanske izbeglice, a najmanje 29 republičkih guvernera - među kojima i jedan demokrata - su rekli da neće prihvatiti sirijske izbeglice u svojim državama, iako nemaju moć da blokiraju odluku federalne vlade da ih tamo preseli.
Brus Ridel, bivši visoki oficir CIA koji je pomno pratio Al Kaidu i Islamsku državu, rekao je da muslimanski identitet terorističkog para iz Kalifornije može da podstakne još jaču neprijateljsku retoriku - i, zauzvrat, obezbedi još više municije za ekstremiste za regrutaciju i ohrabrivanje za napade.
(Foreign policy - priredio M. Đorđević)