U intervjuu, on je upozorio da se na taj način krši zakon, ali i Kodeks novinara Srbije, u kojem se navodi da će se mediji uzdržati od iznošenja poverljivih informacija, čak i onda kada ih organi vlasti učine dostupnim i precizira se da "greška organa vlasti nije dozvola za kršenje etike".
"Insistiram na odgovornosti onih koji te podatke daju medijima. Mediji ih dobijaju od organa vlasti, čije bi obaveze prema zaštiti podataka o ličnosti morale da budu čvršće i kavlitetnije", kazao je Šabić.On je podsetio da Ustav izričito zabranjuje obradu podataka o ličnosti, osim, ako cilj njihovog prikupljanja nije u skladu sa zakonom.
"Svakako nije svrha prikupljanja medicinske dokumentacije i podataka da ih neko distribuira na medijima sa nacionalnom frekvencijom. To je, uzgred budi rečeno, i krivično delo - član 146. Krivičnog zakonika", naveo je poverenik. Šabić je ukazao i na krivične prijave koje je institucija na čijem je čelu u sličnim situacijama podnosila, tužilaštvo nijednu nije odbacilo, ali nijedna nije završila optužnicom, već "skupljaju prašinu i verovatno će zastariti".
On je podsetio da je nakon donošenja zakona o zaštiti podataka o ličnosti, 2009. godine u roku od šest meseci trebalo da bude doneta uredba koja će regulisati čuvanje posebno osetljivih podataka, poput medicinske dokumentacije. Takve uredbe još nema, uprkos upozorenjima poverenika.
"Sve češće ćemo se suočavati sa ozbiljnim kritičkim, ili čak podsmešljivim primedbama EU, ali to je manji problem. Veći problem je što će se naši građani suočavati sa dramatičnim prodorima u privatnost i neostvarivanjem prava koja, bar na papiru, jamče Ustav i zakon", kazao je Šabić.