Sačuvajte mozak
O faktorima rizika, simptomima, dijagnostici, lečenju i onom najvažnijem – preventivi, razgovarali smo s dr Ivanom Krdžić, neurologom u bolnici „Sveti Sava” u Beogradu.
Primetite simptome
– Moždani udar se obično desi naglo, kada protok krvi u jednom momentu ne može da zadovolji potrebe mozga za kiseonikom i glukozom usled suženja ili začepljenja krvnog suda (zbog tromba). Tada dolazi do odumiranja ćelija u određenom regionu mozga, a simptomi zavise od veličine krvnog suda i njegovog mesta. Ako takvo stanje potraje, postaje trajno, s različitim posledicama. To je teško stanje, podjednako urgentno kao i srčani udar. Kada je ishemijski, posledica je embolije, tromboze i začepljenja krvnog suda (85 odsto), a krvareći nastaje kao posledica izliva krvi u mozak ili oko mozga (15 odsto) – objašnjava dr Krdžić.
Simptomi šloga su nagli, nastaju spontano i traju. Ipak, ponekad mogu da se smanje ili da se sasvim povuku, a tada je najveća greška zanemariti ih i ne otići lekaru.
– Pošto je reč o urgentnom stanju, koje se u nekim slučajevima može lečiti ako pacijent stigne na vreme, važno je prepoznati simptome. Uobičajeni su slabost ili potpuna oduzetost polovine tela, poremećaj govora i vida, ili čak trenutno slepilo na jednom oku, poremećaj ravnoteže, vrtoglavica, a ponekad i jaka glavobolja. Svi oni pojedinačno ili zajedno česta su slika pretećeg moždanog udara. Tada nikako ne treba čekati, već odmah pozvati Hitnu pomoć ili otići u specijalizovanu zdravstvenu ustanovu. Znači, nikako ne gubite vreme u Domu zdravlja, tamo se problem razvijenog moždanog udara više ne može rešiti, već se jedino moglo delovati preventivno da ne dođe do njega – navodi naša sagovornica.
Stići na vreme
– Najvažnije je stići na vreme zato što u nekim slučajevima može da se deluje u prva četiri i po sata specifičnom terapijom, koja će otkloniti začepljenje i u nekom periodu obezbediti poptuno povlačenje simptoma. Kao urgentno stanje, zahteva vrlo brz pregled, trijažu i određivanje tipa. Ipak, odrediti način lečenja i sprečiti razvoj moždanog udara nije uvek moguće, jer postoje tipovi na koje se ne može uticati terapijom. Smatra se da se samo petina pacijenata koji prežive moždani udar, može potpuno oporaviti i vratiti ranijem životu, dok ostali nastavljaju da žive s različitim stepenom invaliditeta. Neki do kraja života ostaju vezani za postelju i zavisni od tuđe nege i pomoći – objašnjava dr Krdžić.
Faktori rizika
Glavni faktor rizika je ateroskleroza (starenje krvnih sudova), koja s godinama napreduje, pa zato dve trećine pacijenata čine stariji od 65 godina. Bolest se, nažalost, ne može zaustaviti, ali se može odložiti preventivnim merama i promenom načina života.
– Ostali faktori rizika su povišen krvni pritisak, koji se sve češće izdvaja kao najčešći, zatim razvoj srčane bolesti, naročito poremećaj srčanog ritma, poremećaj metabolizma masti, povećan holesterol, pušenje, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost i dijabetes. Vrlo često se postavlja pitanje da li tu spada i migrena. Odgovor je da, ali samo dok traje napad migrene, i to kod mlađih žena koje puše i uzimaju oralna kontraceptivna sredstva. Poseban značaj imaju trudnoća i naročito period posle porođaja, kada je sklonost trombozi veća. Stoga je neophodno kontrolisati sva oboljenja ili stanja koje pogoduju bolesti, naročito hipertenziju, nasledne poremećaje zgrušavanja krvi, obratiti posebnu pažnju na trudnice ili porodilje koje su već imale komplikovane trudnoće. Postoje ređi faktori rizika kod mladih osoba, koji obuhvataju poremećaj zgrušavanja krvi, urođene bolesti srca, bolesti zidova arterija s povredom i cepanjem arterije, kao i imunološka oboljenja. Nažalost, kod nemalog broja bolesnika nikada ne pronađemo uzrok moždanog udara – ističe dr Ivana Krdžić.
Preventiva
Otkrivanje i lečenje faktora rizika najvažnija je mera prevencije, koja može zaustaviti šlog, a ako do njega ipak dođe, biće manjeg obima i intenziteta. Otići kod lekara opšte prakse, uraditi laboratorijske analize, povremeno proveravati krvni pritisak, uraditi EKG i ultrazvučni pregled srca, promeniti stil života, prestati s pušenjem i fizički se aktivirati – ne traži mnogo ni vremena ni novca, a zaista može spasti život. Ako je do moždanog udara ipak došlo a pacijent se oporavio, neophodna je doživotna preventivna terapija u zavisnosti od uzroka bolesti.
Tekst: Vesna Stanimirović
Brzi test
Kada zvati hitnu pomoć?
Ukoliko posumnjate da je neko u vašoj okolini doživeo moždani udar, obavite ovaj brzi test u tri faze.
Čim primetite jedan od ovih simptoma, pozovite Hitnu pomoć.
1. Lice
Pogledajte da li mu je lice simetrično: ako vam se učini da jedna strana "visi", recite mu da se nasmeje - ako ne može da podigne oba kraja usana, nešto nije u redu!
2. Ruke
Zatražite da podigne ruke: ako mu je jedna ruka slaba i "pada", to je definitivno znak za uzbunu!
3. Govor
Na šlog može da uputi i čudan ili nerazumljiv govor, ponavljanje reči ili fraza. Zatražite mu da ponovi jednostavnu rečenicu i obratite pažnju na izgovor!
Glavobolja - simbol aneurizme
Aneurizma je proširenje arterijskog krvnog suda, koje ga čini osetljivim na pucanje, što je najteža komplikacija. Moždane aneurizme su obično urođene, kod nekih oboljenja su češće, a ređe su posledica povrede.
Najčešći simptomi aneurizme koja još nije pukla su: glavobolja i poremećaj rada očnih mišića. Simptomi pucanja su dramatični: snažna glavobolja, gubitak svesti, ukočen vrat, neurološki ispadi. To zahteva neodložno zaustavljanje krvarenja hirurškim putem, otvaranjem lobanje ili kroz butnu venu, ali ishod nije uvek povoljan. Danas se moždane aneurizme sve čeće otkrivaju blagovremeno, pa se zavisno od veličine, mesta i simptoma, određuje i način lečenja.
Botulin toksin u neurologiji
Početkom 20. veka iz bakterije Clostridium botulinum izolovan je protein botulinski toksin, koji je kao lek počeo da se koristi sedamdesetih godina, isprva u oftalmologiji u lečenju razrokosti, ali već naredne decenije i u neurologiji. Osnovni mehanizam dejstva botulinskog toksina tipa A, koji se koristi kod nas, jeste da privremeno blokira prenos impulsa s nerva na mišić i tako dovodi do slabljenja mišića. U terapijske svrhe koristi se u svim stanjima kod kojih pacijent ima preteranu, nevoljnu aktivnost jednog ili više mišića: grčenje kapaka ili polovine lica, okretanje glave u stranu, grč pisanja ili uvrtanje ruke ili noge, kao i nevoljni pokreti koji su povezani s jednom radnjom, na primer, grč ruke kod muzičara dok svira. Posle moždanog udara takođe može doći do ukočenosti ili nevoljnih pokreta, pa se i tu primenjuje botulinski toksin, čime se povećava samostalnost pacijenta u svakodnevnom životu. Dejstvo leka je prolazno te se tretman ponavlja svaka tri meseca.
Med za zdrav mozak
Potrebno:
- 100 g ljute aleve paprike
- 100 g rendanog đumbira
- glavica belog luka
- 1 kg bagremovog meda
Priprema:
Pomešajte alevu papriku, đumbir i iseckan beli luk, pa dodajte med i dobro izmešajte plastičnom ili drvenom varjačom. Ostavite tri dana uz češće mešanje. Uzimajte po kašičicu s malo mlake vode tri puta na dan. Paprika i đumbir stimulšu cirkulaciju u mozgu, beli luk razređuje krv, a svi zajedno normalizuju krvni pritisak.
Optimizam štiti od šloga
Osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga, ustanovili su američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote. Zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog.U njihovom istraživanju je učestvovalo 559 žena, prosečne starosti 50 godina, koje nisu patile od kardiovaskularnih bolesti niti su imale povišen pritisak. Eventualno beznađe ispitanica mereno je upitnikom o budućnosti i ličnim ciljevima, dok je kontrola zdravlja uključivala i proveru debljine vratnih arterija uz pomoć ultrazvuka. Utvrđeno je da su arterije u proseku deblje za 0,02 mm kod onih žena koje su izrazile beznađe u pogledu budućnosti i realizacije ličnih ciljeva. To je medicinski značajna razlika, čak i kada se u obzir uzmu i drugi rizični faktori kao što su godine, rasa, prihodi i slično.