Gejts, Bezos, Ma, Ambani, Zakerberg, ali i drugi vodeći ljudi na Forbsovoj listi obećali su da će svojim kapitalom podržati naučna istraživanja vlada i pomoći u komercijalizaciji tehnologije koja omogućava nisku stopu emisije štetnih gasova
Bil Gejts (Bill Gates) udružio se sa Džefom Bezosom (Jeff Bezos), Džekom Maom (Jack Ma), Mukešem Ambanijem (Mukesh Ambani) i nizom drugih milijardera u inicijativi čiji je cilj usmeravanje privatnih i javnih investicija vrednih milijarde dolara u „čistu energiju“.
U sklopu te inicijative, koja će biti predstavljena u ponedeljak u Parizu na početku razgovora o postizanju prvog novog globalnog sporazuma o klimi u poslednjih 18 godina, 20 država - uključujući SAD, Kinu, Indiju i Brazil - obavezaće se da u tom cilju izdvoji još 10 milijardi dolara.
Milijarderi obećavaju da će svojim kapitalom podržati naučna istraživanja vlada i pomoći u komercijalizaciji tehnologije koja omogućava nisku stopu emisije štetnih gasova, na taj način premošćujući „gotovo neprohodnu dolinu smrti“ između perspektivnih ideja i funkcionalnih proizvoda.
SAD upozorava da je to ključno kako rast temperature ne bi prelazio dva stepena Celzijusa na globalnom nivou u odnosu na vrednosti zabeležene pre industrijske revolucije - što je cilj s kojim obećanja brojnih drugih zemalja pred Pariski samit nisu u skladu.
„Iako je postignut znatan napredak u smanjenju troškova i upotrebi čiste energetske tehnologije, tempo inovacija i stepen transformacije zaostaju za zahtevima“, navela je Bela kuća u saopštenju koje je izdala u prošlu nedelju.
Taj pokret pod čistom energijom ne podrazumeva samo onu iz obnovljivih izvora kao što su vetar i sunce već i nuklearnu energiju, tehnologiju električne mreže, napredne transportne sisteme i načine da se izdvoji ugljenik dobijen u procesu sagorevanja fosilnih goriva.
Brajan Dis (Brian Deese), viši savetnik predsednika SAD Baraka Obame (Barack Obama), izjavio je da je tih 20 zemalja odlučilo da u narednih pet godina udvostruči ukupna ulaganja u iznosu od 10 milijardi dolara u istraživanja i razvoj u oblasti energetike.
On je naveo da se u grupi pored zemalja koje ispuštaju najviše štetnih gasova - iako ona ne uključuje i Rusiju - nalaze i privrede zavisne od proizvodnje fosilnih goriva, kao što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Meksiko.
SAD trenutno daju pola od postojećih izdvajanja za istraživanja i razvoj - pet milijardi dolara - a Obamina administracija se suočava s mukotrpnom borbom svaki put kad od Kongresa, u kome glavnu reč vode republikanci, treba da dobije odobrenje za fondove koji imaju veze s klimom.
Erni Moniz (Ernie Moniz), ministar energetike SAD, rekao je novinarima: „Ne želim da prejudiciram o nečemu što će očigledno biti kompleksna diskusija s Kongresom.“
U videu u kojem objašnjava svoje angažovanje u tom partnerstvu milijardera, pod nazivom Brejktru enerdži koališn (Breakthrough Energy Coalition), Gejts, filantrop i osnivač „Majkrosofta“, ukazao je da su mnoge važne tehnologije, a među njima i internet, rezultati istraživanja koja su pokrenule vlade.
„Potrebno nam je osnovno istraživanje, ali moramo u to da uvedemo ljude koji su voljni da finansiraju visokorizične, napredne energetske kompanije. Ta formula bi ubrzala inovacije na nivou istraživanja, što bi dovelo do bržeg preuzimanja rizika“, naveo je.
Pored Bezosa iz „Amazona“, Maa, koji je izgradio kinesku kompaniju „Alibaba“, i Ambanija, direktora indijske energetske grupacije „Rilajns indastriz“, na listi milijardera su i osnivač „Fejsbuka“ Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg), Rej Delio (Ray Dalio) iz „Bridžvotera“ (Bridgewater), kompanije koja se bavi upravljanjem investicijama, i Ričard Brenson (Richard Branson) iz „Virdžina“ (Virgin).
Na veb-sajtu te grupacije se navodi da će njeni članovi stvoriti mrežu privatnog kapitala koja će biti posvećena preuzimanju rizika koji tradicionalni investitori ne bi prihvatili, dok istovremeno pokušava da ostvari zavidne povrate na duže staze.
Ranije ove godine Gejts je izjavio za Fajnenšel tajms da planira da u narednih pet godina udvostruči svoja lična ulaganja u zelene tehnologije na dve milijarde dolara, u nastojanju da poboljša rezultate u borbi protiv klimatskih promena.