Obaveštajne službe procenjuju da se Islamskoj državi priključilo oko 30.000 osoba iz čak 100 zemalja, a tome treba dodati i velik broj ekstremističkih grupa koje postoje već decenijama.
U Avganistanu se između 1996. i 2001. godine borilo od 10 do 20.000 islamskih militanata pod vođstvom Osame Bin Ladena. Posle pada talibanskog režima, mnogi od njih su se raširili po svetu, promovišući radikalnu ideologiju koju su širili dalje.
Stručnjaci upozoravaju kako takvi, iskusni, vojno obučeni džihadisti, predstavljaju dugoročnu pretnju Zapadu.
"Samo sadašnjih 250 boraca koji su se vratili u Francusku je vrlo složen problem", kazao je protivteroristički ekspert iz Pariza.
Premda se većini sudi ili su na izdržavanju zatvorske kazne od pet do sedam godina maksimalno, to znači da će vrlo brzo početi da napuštaju zatvore. I problemi iznova počinju. Metju Gvider, stručnjak za radikalizam na Univerziteu u Tuluzu, tvrdi da će oni najradikalniji - preživeti.
"Ne zaboravite da smo mislili kako smo posle likvidacije Bin Ladena mislili da smo završili s Al-Kaidom. Ipak, njeno cepanje samo je dovelo do nečeg još goreg. Džihadisti vrlo dobro znaju kako da se prilagode novim uslovma. Stvoriće nove strukture i prilagoditi ih novoj okolini, i s time će se Zapad jako teško boriti", pojašnjava Gvider.
Kako su pokazali teroristički napadi u Parizu, evropske obaveštajne agencije nisu baš previše uspešne u praćenju islamističkih boraca koji se vraćaju s Bliskog istoka. Takođe, trebalo bi motriti i na starije džihadiste - one iz ratova u Bosni, Avganistanu i Iraku, koji se svakog trenutka opet mogu okrenuti nasilju, navodi Biznis Insajder.
"Posle pada kalifata, ceo svet će plaćati zato što se pravio da ne vidi kako džihadističko čudovište raste pred vratima Evrope. Svakako, najviši ceh će platiti evropske države iz kojih se Islamskoj državi priključilo 5.000 ljudi", upozorava Žan Pjer Filiu, stručnjak za islamski ekstremizam iz Pariza.
(Dnevnik)