To je, kako je dodao, nesumnjivi rezultat ne samo politike vlade u prethodnih godinu dana nego svih reformskih napora preduzetih u našoj zemlji u prethodne dve do tri godine. "Srbima na KiM odgovara snažna i jaka Srbija," rekao je on, kao i to što se usvaja razvojni budžet koji će značiti i odgovornije trošenje i čak više trošenja za razvojne projekte na KiM.
On smatra da poglavlje 35 nije važno samo za nas nego i za Evropsku uniju i da to što Priština opstruira sprovođenje Briselskih sporazuma neće kočiti evrointegracije Srbije. Kredibilitet Srbije u međunarodnoj zajednici danas je neuporedivo veći nego ranije i činjenica da Srbija bez obzira na to što Priština opstruiše sprovođenje sporazuma dobija podršku za nastavak evrointegracija pokazuje da sav napor koji su premijer i vlada ulagali u prethodnom periodu nije uzaludan, ocenio je Đurić.
"Najnoviji potezi Evropske unije odnosno otvaranje poglavlja pokazuje upravo to. Evropska unija, kako stalno ponavljamo, ima interes i u saradnji sa Srbijom i u proširenju na Srbiju, a naš glavni interes je da uđemo u EU," rekao je Đurić.
Osvrćući se na nedavni napade na KiM, Đurić je kritikovao medije na Kosovu koji umesto da se fokusiraju na istragu i pronalaženje krivaca fokusirani na prebacivanje krivice upravo na Srbe, kao da su Srbi "sami iscenirali napad na sebe." To, kako je ocenio, pokazuje koliko je politička klima u našoj južnoj pokrajini loša po naše sunarodnike koji tamo žive.
Kada je reč o reagovanju međunarodne zajednice on je rekao da su predstavnici Srbije, uključujući vojsku i političke predstavnike razgovarali sa svim relevantnim međunarodnim zvaničnicima. "Mislim da je međunarodna zajednica zatražila hitnu reakciju i hitnu istragu, međutim, moram da kažem da Srbi na KiM, poučeni lošim iskustvom iz poslednjih 16 godina više nemaju tu vrstu poverenja u lokalne institucije i da očekuju upravo od Kfora i međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija koje su tamo prisutne da im obezbede sigurnost".
Kosovski političari, naročito albanski kosovski političari nikako da nauče da nije sve ono što je dobro za Srbe loše za Albance i da se ne može graditi zajednička budućnost ako stalno budemo upirali prstom jedni u druge, ocenio je Đurić.
On je ukazao da je apsurdno da se ljudi od kojih je dve trećine proterano 1999. godine i od kojih se najveći deo nikada nije ni vratio u pokrajinu krivi za to što 16 godina tamnošnja vlast ne uspeva da se razračuna ni sa organizovanim kriminalom ni sa korupcijom ni sa institucionalnim problemima. "Mislim da imamo na delu jedan zapaljivi koktel političke neodgovornosti, verskog ekstremizma i separatističkih ciljeva," zaključio je Đurić.