Moroz, u to vreme inženjerijski oficir, posvedočio je da mu je ruski potpukovnik Nikolaj Rumjancev, koji je učestvovao u istrazi, kazao da je na Markalama eksplodirala "specijalna eksplozivna naprava" aktivirana na tlu.
Po optužnici koja generala Mladića, ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva, granata, koja je 5. februara 1994. ubila 66 , a ranila 140 građana, na Markale je bila ispaljena sa položaja VRS.
Svedok Moroz izjavio je i da je, nakon što je neko vreme posle eksplozije obišao Markale, zaključio da bi minobacački napad na pijacu bio "neuobičajen" zbog "neobične putanje projektila", koja bi bila isuviše blizu obližnjim stambenim soliterima. Ukrajinski oficir naglasio je i da je, tokom jednogodišnjeg službovanja u Sarajevu, čuo vatru minobacača Armije BiH u okolini komande Unprofora u zgradi PTT-a, što je izazivalo odgovore sa srpske strane.
Nestašice vode i struje u Sarajevu, po Morozovom svedočenju, bile su najčešće izazvane granatiranjem izvora, pumpi i trafo-stanica na Ilidži od strane Armije BiH. U unakrsnom ispitivanju, zastupnik optužbe predočio je svedoku izveštaj Unprofora o eksploziji na Markalama, koji je potpisao i ruski oficir Rumjancev, sa zaključkom da se "minobacačka granata detonirala pri udaru u tlo". U izveštaju je utvrđena i moguća putanja projektila.
Moroz je odgovorio da nikada nije video taj izveštaj i da mu je Rumjancev - koji više nije živ - "rekao šta je rekao". Na pitanje tužioca, Moroz je potvrdio da nije imao specijalističku obuku o balistici, eksplozivima ili analizi kratera od granata. Svedok je kao istinito prihvatio i da nije znao tačnu putanju kojom bi minobacačka granata mogla da pogodi Markale.
Dok je zastupnik optužbe dokazivao da su vodje bosanskih Srba ukidale Sarajevu isporuke vode, gasa i struje da bi pod pritisak stavile tamošnju vlast, Moroz je ostao pri iskazu da je u Sarajevu bilo dovoljno vode, ali da nije mogla uvek biti distribuirana vodovodom, prihvatajući da su civili bili izloženi opasnosti dok su išli po vodu na cisterne i izvore.
Odbranu od optužbi koje uključuju i genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95, general Mladić nastaviće, iskazom sledećeg svedoka, u ponedeljak, 14. decembra.