BEČ - Nacionalna banka Austrije (OeNB) procenila je da će troškovi koje će Austrija imati zbog izbeglica od 2015. do 2017. godine iznositi 2,7 milijardi evra.
Na osnovu prvih simulacija efekata talasa izbeglica po privredu, tržište rada i budžet OeNB, u vezi izbeglica, govori o "ekonomskom planu za oporavak sa visokom kvotom potrošnje". OeNB polazi od toga da će u prve tri godine u Austriju doći 80.000, 85.000 i 50.000 podnosilaca zahteva za azil. Takođe, polazi od toga da će 47 odsto zahteva biti pozitivno rešeni, kao i da će postupak rešavanja trajati u proseku 5,9 meseci.
Takve pretpostavke predviđaju da će do 2017. u Austriji moći da se očekuje oko 99.300 osoba sa statusom azilanta. Uz to očekuje se i dolazak članova njihovih porodica, što će povećati broj za 60.300, odnosno na ukupno 159.600. Koji uticaj će ovaj veliki bvroj ljudi imati po austrijsku privredu zavisi od uspeha njihove integracije na tržište rada, kao i koliko će oni izgurati sa tržišta rada domaću radnu snagu, kao i onu iz istočne Evrope, navodi OeNB.
Glavni ekonomista OeNB Doris Ricberger-Grinvald ističe da se svi bave ovim analizama, tako i nemačka Bundesbank, Evropska centralna banka, ali i MMF, jer se radi o gorućoj temi. Za razliku od Fiskalnog saveta koji je za Austriju, samo za iduću godinu, troškove vezane za izbeglice procenio na 1,7 milijardi evra, je OeNB sagledala i druge efekte.
Tako OeNB za iduću godinu očekuje da će troškovi vezani za izbeglice iznositi milijardu evra. Ta procena bazira na uzimanju u obzir javne troškove nakon oduzimanja prihoda od poreza, kao i doprinosa, jer OeNB ukazuje da ti prihodi kompenzuju jednim delom izdatke države vezane za izbeglice. Simulacija je pokazala da troškovi vezane za izbeglice doprinose rastu BDP-a do 2017. za 0,7 odsto.